Učitelj
664 Учитељ
„недостојне са гледишта етичког, естетског и социјалног, да су то ствари на које се човек не усуђује да мисли или на које мисли само за ужасом". Ове цензурисане жеље, ове забрањене тенденције, које у сну добивају деформисан израз, то су, каже Фројд, манифестације „једног егоизма без граница и скрупула.' HM свакако да овакав егоизам није без везе са стањем спавања које се састоји у незаинтересованости према спољњем свету. Ако ослободите човеково „Ја" од онога што њему друштвеног порекла, што се васпитањем у њему накалемило, или још тачније ако га ослободите моралних, естетских и социјалних. појмова, ових кочница његове првобитне и стварне природе, онда ћете добити један свежањ егоистичких тенденција које се врте око полног нагона или либида, | коме је једини циљ тражење задовољства. У тражењу предмета свога задовољства, либидо, у сну, не сусреће никакву препреку.
Пожуде, страсти, жеље за које мислимо да не могу ни постојати у човековој природи за време спавања показују се толико јаке да могу прузрковати сан као реакцију свести против узрока који покушава да наруши спавање. Мржња узима слободног маха. Жеље за осветом, жеље за смрћу оних које иначе волимо, родитеља, браће, сестара, мужа или жене, деце, нису изузетне појаве у сновима. Кратко, све жеље које се јављају у сну тражећи своје задовољење такве су по природи као да долазе из „правог пакла". ИМ зато није чудо да метод слободне асосиације идеја, коме је циљ да извуче на светлост ове цензурисане, забрањене жеље наилази често на један несавладљив отпор од стране особа. Особе чине све могуће да их прикрију.
Шта више, кад се савлада овај отпор и кад се жеље извуку на светлост, особа их не познаје и не признаје као своје, одбацује их са највећом одлучношћу и уверењем да никад није долазила до таквих помисли. „Каког, каже један пацијент Фројду, ви хоћете да ми докажете, анализом мога сна, да ја жалим суме које сам дао као миразе својим сестрама и за образовање свога брата. То је ствар немогућна, јер ја радим само за своју породицу, и немам другог интереса у животу него да извршим своју
1 Ibid. 157—8.