Učitelj

МИ ит

670 Учитељ

акта у области која је ван домашаја свести: у нагону (Ттеђ). Усто, баш се у вољном акту најбоље испољавају на раду оне снаге које или координирају или пак иду у раскорак са тежњом да се постигне какав свесан циљ. Сваки зна како је тегобно извести какву намеру, где треба више снаге и издржљивости. Непрестано се има један утисак: да напета воља трпи некакве потмуле, несвесне ударе. Дешава се тада као да свесна воља буде нечим зачарана, и намах увидимо како смо пошли за некаквим потпуно другим смером. М у таквим моментима ми толико пута нисмо кадри да у свест доведемо целу ту подземну акцију, а поготову не њене творце. А баш свакодневни живот, у колико није испуњен свесним или аутоматским радњама, готово увек је поприште најезда оних сна-

та које свест не може да забележи.

Ова факта, као и друга врло важна и многобројна, која де изнела патолошка психологија, дала су пуно разлога да се закључи: да је наш интерни живот далеко бујнији, обилнији, дубљи, а да би га свест могла свега обујмити; да поред

свеснога живота постоји исто тако радљив и стваралачки, али далеко пенушавији несвесни психички живот. Тако је појам несвесног уведен у психологију, и тек је тиме она добила

могућност да обујми целу личност психичку, све снаге које

"у њој делају, и које чине и детерминишу карактер.

Увођење појма несвесно у психологију значи један датум првостепене важности; Јатез сматра да је то највеће от-

криће у психологији. Јер поред тога што тек сада HCHXOJIO-"

гија може успешно да зађе у извориште човекове психе, увођењем несвеснога учињен је и један коперникански гест и у

"њој; сада се, наиме, несвесно узима као принцип објашњења

свега психиског збивања, па и свеснога. Зато је Lipps, могао

"рећи: „питање несвеснога у психологији мање је један психо-

лошки проблем, колико сав проблем психологије"; и зато је Рт. Неспатд, под улогом несвеснога, могао објашњавати све психичке процесе, рачунајући ту и мишљење, вољу, уметничко и научно стварање.

Упоредо са овом изменом у психологији иде и напуштање старог идеала: чинити апстракције са психолошких опажања „сажимати их у појмове. Увиђа се особеност психоло-

1 Рууејбћацуег5: цит. дело.