Učitelj
Предавање Географије 815
ја. Према томе они су му или предмети знања или предмети дружења.
Човечији дух може проматрати природу и њене предмете и појаве с емпиријским интересовањем. Земљописно градиво у овом погледу тако је обилно да може побудити велику пажњу код васпитника, живо интересовање и вољу за учењем јер се јавља са великом разноврсношћу и шаренилом.
Осим жеље за сазнавањем човечији дух има и ту особину да тежи да размишља о оном што је сазнао, о односима и зависности појединих предмета једнога према другоме, о узроцима и последицама и да суди о њиховој доброти, лепоти, и т. д.. Другим речима човек, поред емпиричког интересовања, стиче и спекулативна, естетска, морална и др. интересовања. У свима овим случајевима интересовање васпитаниково служило би као објективно. знање.
Ну човечији дух може узимати и субјективно учешће према појединцима у друштву, према заједници, према Богу, и на тај начин духовно дружити се с појединим објектима. На тај начин код њега се развијају симпатичка, социјална, религиозна и др. интересовања.
Земљописна настава даје могућности за развијање свих ових многоструких интереса.
Нарочито су важна са нашег националног гледишта патриотска и национална интересовања, која треба овом наставом нарочито развијати а особито осећања љубави према земљи својој и роду своме и интересовање и љубав према националном и државном јединству и напретку.
Као главни циљ и задатак земљописне наставе у основ. школи и узима се: познавање добро наше отаџбине и развијање љубави према њој и стварање многоструко заинтересованости у индивидуалном и социјалном животу.
Земљопис у нашој националној школи мора бити у средишту „круга целокупне наставе уз матерњи језик и повесницу, и мора се везивати по начелу концентрације са свима предметима у основној школи. То је већ нужно и са онога дидактичког принципа по коме се уопште не сме издвајати и изучавати засебно и искључиво градиво које обухвата природни и друштвени живот јер то сачиња"ва и обухвата у целини духовни живот човеков. И знање, којим