Učitelj

278 У чи те Љ

роватно, да се и овакве ствари могу под видом науке пружати нашој стручној читалачкој: публици.

Да нам се пак не би пребацивала лична или професионална нетрпељивост према писцу ових књига, ми ћемо ниже текстуално приказати само маркантнија места из ове прве књиге, остављајући читаоцима да по њој суде и о вредно сти осталих.

Почнимо с првом реченицом у Уводу на страни, 11) Ona гласи: „Чим се човек роди, осећа се") као нешто засебно, као јединка која осећа непријатно и пријатно". На истој страни при дну „хотење" и „вољу“ схвата писац као нешто различно. То чини и на стр. 18. с појмовима: „хотење и нехотење, воља и невоља". На тој страни брка чак и елементарне психолошке појмове, кад у мисаоне радње трпа: бол и задовољство, вољење, дивљење, мржњу, хотење и нехотење, вољу и АНУ и кад за „ове радње везане за мисаону страну човекову“

каже, да се „у науци“ зову „душевне или психолошке радње, а која их проучава зове се: Наука о Души или Психологија". Да овим писац случајно не мисли излагати „на један други начин који ће се разликовати од досадањег стереотипног' и психичке појаве, какав нам је наговестио за излагање

· васпитних начела > !

Врхунац пак непознавања, или тачније рећи, незнања ствари, с којима писац жели научно да упозна младе учитеље и учитељске приправнике, свакако је у његовој тврдњи, да минерал расте!! Ево како гласи цела та и иначе нескладна реченица: „Кад посматрамо друге предмете, који чине природу, видећемо овакве особине ЊЕНИХ делова: МИНЕРАЛ РАСТЕ

о он у овом правцу ревносно и даље наставља, што. се види из његовог збрканог, вулгарног и нетачног излагања о СРНРИТ У аи наму и материјализму, где му 16 „Мозак справа за лучење мисли", „срце справа за крвоток" и где „Противно овоме истичу У спиритуалисте, да је свако тело у извесном простору“, а одмах затим: „Душа се јавља као једна и недељива и беспросторна", итд.

1) Курзив је наш, . ») Курзив је наш, да бисмо истакли: и материјалну, и синтактичку,, и стилску грешку пишчеву у једној јединој реченици.