Učitelj

Књижевни преглед 283:

тарње површине тврде мождане коре смештена је трећа нежна мембрана, која се зове паучинаста кожа". И у ових је пет узастопних реченица писац направио такву збрку појмова, да се с неверицом и чуђењем понова морамо запитати. је ли могућно, да писцу и ове у науци тако познате ствари нису биле јасне» По строго логичком смислу прве реченице, излази, да су мозак и кичмена мождина смештени у лобањи и у кичменом стубу заједно. Друга реченица управо запрепашћује. По целом тексту њен је смисао, да мозак и кичмена мождина имају кошчане зидове, а да је дура матер у исто време и њихова судовњача, и тврда мождана кора, па чак и перлост!!! Ово већ прелази границу допуштенога и када би била реч о говорном лапсусу, а камо ли о књижевном. Као што пак видимо, овде није ни тај случај, него буквално незнање и крајње неразумевање предмета.

Ради потпуне илустрације и документовања овога, пуштамо, да место нас говори наш уважени физиолог Иван Ђаја, професор Универзитета. Ево, шта он вели о тој ствари: „Кичмена мождина, као и остали делови средишњега цереброспиналнога система, обавијена је опнама: спољашња је дебља 4 отпорна, то је дита талег, унутрашња је прилепљена за сему мождину, танка је и врло нежна: то је pia mater, која, тако рећи, храни живчане органе, које обавија, јер их она снабдева крвним судовима. Између њих се налази серозна мембрана агасћтоћаеа".... „Мозак се може сматрати једним плаштем сиве материје у који је умотана бела маса великога мозга“. — — — „Сиви огртач који поменусмо јесте мождана

» 1

кора") А периостг Покосница и ништа више.

После овога би зацело требало стати. Међутим, како има још пуно оваквих, па и грубљих испада, често и у посве обичним стварима, као на пр. у одељку о крвним судовима, мораћемо се мало задржати и на некима од њих. Тако му је на стр. 30. као из небуха упала у разговор о броју и срашћивању костију једна нескладна примена на васпитање, а тиче се препоруке наставницима, „да пазе да неко несташно дете не удари мало дете по глави те да му не повреди делове

1) Упореди: Мван Đaja, Основи Физиологије. Државна Штампарија, Београд, 1928. Стр. 301 и 325.