Učitelj

288 MN. u HT e Ja

Govoreći o kulturi iznosi potrebu. jedinstvene kulture ideologije jugoslavenske, koja nam je potrebna radi daljeg: jedinstvenop: razvoja. Ne misli se na kidanje sa prošlošću. jer зђеčena kulturna i privredna. dobra mpredajemo jedam drugome.

Bitne oznake čovekova rada su tehničke i privredne prirode. Iz tehničke i privredne kulture uzima se samo ono što ima. vaspitnu i obrazovnu vrednost.

Ima pokušaja da se ponodica zameni sa kolektivnim vaspitanjem. otvaranjem internata. Američki i engleski internati, u kojima je vaspitanje na porodičnom odnošaju imaju nešto izgleda, na uspeh. Pisac misli da. bez porodice nema i ne.može biti pravog vaspitanja. samo treba: poboljšati stanje porodice. Kako je damašnje društvo materijalističko — individualni egoizam mpreovlađuje — таота ве zameniti sa višim altruističkim idealom, odnošaj mora, biti na ljubavi gde se svoje ja utapa u tudje. = Delo je slično Adamsovom: »The Evolution of educational theory.« Šteta da pisac nije pročitao »Nunna i Maxwell-Garneta« da bude potpunije. Ono je repetitorij za one, koji su upoznati sa. pedagoškom teorijom. ~ Dobr. Miletić.

Б) О СТРАНИМ КЊИГАМА И ЛИСТОВИМА

а) о руским. М. Зарецкић: Организацил труда подросшков. (Производственное обучение) Москва 1926. г. __

Један тежак подухват. Водити техничко образовање радничке младежи на научној бази т. ј. на бази Педалогије и Теорије Људскога Рада није лака ствар. За људе у земљама заосталога привреднога рада готово и не могуће: Па ипак је-_ дан плодан писац многих дела, која се баве питањима ове врсте, подухватио се овога задатка. И може се рећи решио га је славно.

_Али ма како да га је решио славно ипак би ова књига. за многе учитеље била без интереса, јер док се она брине да спреми омладину за какав технички рад, дотле се ми учитељи. поглавито бринемо о усавршавању чисто наставних метода, радничке младежи на научној бази т. |. на бази Педологије и нема сталну тежњу да води бригу о дечјем здрављу.

Зарецки више цени здраве па макар и мање образоване