Učitelj

Књижевни преглед | 299

Ево шта каже Влада Петковић, проф. универзитета: При крају ХУП века Скопље се у главном налазило на левој обали Вардара и имало је 70 махала, 120 џамија,110 чесма, а управо пред своју катастрофу Скопље је имало 12.000 кућа са 60.000 становника. У ХТХ веку Скопље се понова диже и то почиње да се шири и на десну обалу Вардара око Душановог моста. 1859. год. има 20.000 становника. 13.000 муслимана и 7.000 православних. 1996. год. има 69.269 становника од којих је 38.392 православних и 26.270 муслимана. Према томе — како према месту насељавања на левој и десној страни Вардара, тако и према статистици становника, не може се још избрисати израз „турске кућице и муслиманско становништво".

Аца Станојевић каже: „Десна страна Вардара представља европски крај Скопља“; према томе лева — турски. кргј с турским кућицама. Влада Петковић каже: Подижући Скопље, Турци су Скопљу давали изразити турско-источњачки тип. А сме ли критичар тврдити, да су трагови петвековног живота турског у овим крајевима потпуно изумрли, и да тамо данас нема ни трага тога источњачког живота»

Др. Војислав Радовановић, проф. етнологије и етнографије, за Кратово каже ово: „Некада у старије турско доба (до краја ХУЏ века) привилеговани хришћански рудари кратовске области, постали су у новије време обични кулучари под најтежим условима. У рудницима се радило и дању и ноћу, радиле су чак и жене. Овакав рад био је тежак, да су сељаци и после укидања кулука бежали од свих рударских истраживача. Године 1882. Кратово је спало на 4.500 становника, 2.500 Турака и 1.900 Срба."

Не виде ли читаоци да је, према предњем, несрећни српски живаљ морао напуштати ово богато рударско место, да ба само спасао.голи животр Па и бројна надмоћност муслиманског света у то време доказује, да жиг источњачке културе још није потпуно затрвен. Питање је, да ли сам ја, или ови ауторитети издала националну ствар, што сам верујући њима тврдила истину. Друга је ствар, што носи блиска будућност. А она носи супериорност и културну надмоћност према досељеницима из Азије. М пред том културном надмоћношћу сигурно је, да ће се они или прилагодити културним условима модерног живота или се повући. Цела је Север-