Učitelj

Социјално питање и школа 347

успеха у толико више потребују јачање својих етичких основа живота и да данашњи цивилизовани живот има склоност и одводи к нездравом забораву себе. Пошто бивају лако заузети променљивом разноврсношћу спољних прилика и појава, они сматрају оно, што се догађа у сопственој унутрашњости (души) као нешто, на што не треба обраћати пажњу.

Код данашњег јурења да се заради што више новаца, нема се времена да се буде „човек“, да се негују племенити је стране нашег бића: дух и срце. Да би се људи обогатили, жртвују пре времена и здравље и радости живота. Племенити амерички песник, Лонгфелов, је ставио питање једном свом земљаку, када му је овај хвалио техничке напретке:: ља. какве је људе дало то напредно време»

Садашњи капиталистички дух има смисао само за рачунским вредностима, он претвара вредноси у цене, квали“ тете у квантитете — то је дух корисности, пословања, механизирања и његова стална тежња за зарадом смета свакој доколици, одмору и спокојству. |

Привредни интереси и материјалне потребе су у свима временима у великој мери одређивали мишљење и рад људски. Они су и у епохама великог идеализма били од пресудног значаја, али су у последње време узели тако велики мах, да су и поред свег напретка постали опасност по опште добро. Данас многи људи теже да стекну што више новаца ма и на недопуштен начин. За новац се купује углед, положај и части. Данашњи ненасити егоизам карактеришу речи: многи имају врло много, али нико нема доста.

Материјална добра се злоупотребљавају нарочито у претераном луксузном животу, који је се после великог рата свуда, па и код нас јако раширио. Луксуз у јелу, пићу и оделу, борављење по кафанама и другим не баш пристојним локалима за увесељавање, многим људима трују и слабе дух и тело. Данас људи хоће да „проживе“ у хедонистичком сми: слу E | да уживају без обзира на прописе морала. Али они на тај начин испољавају ниже инстинкте и осећају пресићеност животом, што се испољава у све већем броју самоубијстава, злочина и другим појавима дегенерисања.

Данашње богате класе су већином исто тако труле као што су некада били племство и клер. Жалосна је појава, да