Učitelj

196 Учитељ

па баш због тога треба уклонити из ње све што није свето већ уско и себично“ !... (

Наравно, да су се и на овај говор Дитесов разјарили католички свештеници аустријски, и осули на Дитеса грдњама па и клеветама. А, кад је наскоро потом требало опет да Дитес држи свечан говор (у Бечу, 22 Х 1888), на свечаности у спомен Коменскога, при: уласку његову у салу, где ће се држати свечаност, утурило му је непознато лице, послато од стране клерикалаца, у руку писмо ове садржине: „Господине Директоре! Коменијус је био частан човек и мудар педагог. Али сте ви само један заводник омладине, једна идеалистична будала, један морални бестидник, а тако и сви ваши једномишљеници из нове школе. Божја рука, која кажњава, сустићи ће ускоро такве безобразне угурсузе; већ вам јаше за вратом брза смрт, и нека би сви либерални и фармасонски ниткови нашли свој брзи крај као ви!“

На ово им је Дитес у једном од идућих говора дОвиКнуо: „Када ипак, при свим разумним разлагањима с наше стране, држе господа ортодоксисти, да је немогућно завести у народним школама религијску наставу без конфесионалног тумачења и фарбања, онда би добро урадила сва та мудра господа, кад би нам одговорила на ова питања: Којој је конфесији и оделитој цркви припадао наш Господ Исус Христос» Да ли римокатоличкој, да ли православној, да ли лутеранској, или калвинској, или методичкој, или којој било другој конфесијиг Мени од свега тога није ништа познато, али знам поуздано то, да је Христос био највећи учитељ, и да је држао народу најненадмашнија предавања из религије, — али из опште хришћанске религије, неподељене на цркве 'и конфесије, управо из онакве религије, какву ми „јеретици“ тражимо данас за наше ђачиће!.. А, пошто ми, људи из просвете, нисмо у стању да уклонимо из школе ову религијску подвојеност на конфесије и секте, не остаје нам ништа друго, до да тражимо, — чак и преко своје воље —, да се свака конфесионална религијска настава просто избаци из народне школе!“.... — |

И тако је ишла ова препирка још дуго и дуго, и после смрти Дитесове, па ни дан дањи није она потпуно окончана ни у Аустрији ни у Немачкој. —