Učitelj

-4392 Учитељ

ПСИХОЛОГИЈА

Дечја лаж (Пт. рта. Ктаплзака Ваитдатећ)

„Лаже као дете“, — ова изрека је била често уоптребљавана од стране мистичара средњег века Впузђбтоек-а, а и други светитељи тога мрачног доба нису имали добро мишљење о истинољубљу ових малих бића. Чак и благи свети Августин тврдио је, да је „невиност само слабост нежних удова детињих, али не и слабост срца“ и приписивао је лажљивост већ и одојчету. И племенити Монтањ је имао рђаво искуство о истинољубљу деч„јем, јер по његовом уверењу „упорност и лаж код детета расту заједно с његовим телом .

Додуше понеки песник је устао као заштитник те оклеветане дечје душе и хвалио њихову невиност упоређујући је са чистим белим снегом на највишем врху Алпа. Али се песницима није много веровало. Остајало је и даље традиционално уверење.

Тек наука у ХЈХ веку предузела је да оправда лажљиву "природу детињу.

Било је педагога и психолога, који су пре свега с једне стране указивали на то, да недовољна резерва речи, којом дете располаже, онемогућава, да се дете тачно изражава, а с друге "стране, да одрасли рђаво схватају начин изражавања због недовољног уживљавања у душу дечју. 5

Оно, што се у првим годинама детињим назива лажју, то је само погрешно тумачење одраслих. Брбљивост малишана, који се у то даба играју језиком као и дрвцима, јесте потом други узрок њихове привидне лажи.

Најмоћнији извор детињих лажи је ипак фантазија, она "иста фантазија, која храни стваралачку снагу песникову.

„Лаж је прва детиња песма“ — вели француски психолог Дидон. За њу дете није одговорно, јер му слабо развијена пажња _ и слабе способности расуђивања не допуштају да коригује своје илузије.

Фантастична лаж је појава детињства. И онда долази 10,

да се одрастао човек игра са својом фантазијом, док се у де "тињству фантазија игра са дететом.