Učitelj

544 Учитељ

огледа и колико је народ један сачувао својих специјалних народних особености а колико је примио од туђих. Као год што гатања, врачања, веровања, обожавања природе и многи обичаји нашега народа потичу још из прастарих времена, можда чак кад индоевропски народи бејаху једна заједница, тако и украси и мелодије и песме, са неким изменама само, воде порекло из такве прастарине. Учитељ може побележити шта је опазио у животу народа, а стручњак ће пронаћи где је клица била а где калем, као и какво је првобитно значење.

Пре неколико година написах писмо једном другу учитељу, и напоменух му да проматра живот народа мога и његовога завичаја, који је до сада мало изнет пред интелектуални свет. Он ми затражи: шта ја треба да радим» и ја му рекох да записује песме, узречице, пословице и изразе, приче, наклоности, начин светковања, дочекивања, испраћања и свега што народ ради и чини. Али ја сам слаб да дајем та упутства, и веома се радујем што могу да учитеље и свештенике упознам са гореозначеном књигом, која је особито добар вођ и упутство за рад њихов на фолклору и етнографији.

У овој књизи Д-р Тих. Р. Ђорђевић изнео је брачне обичаје: зашто младожења не скида капу при венчању, и преношење младе преко прага. Упоредио је у томе наш народ и многе остале, тумачио им порекло, и изводи да је због заштите од злих духова који нападају и озго и оздо. Чланак је особито и право стручњачки израђен. Мени се пак чини да народни стихови: „Скида с коња лијепу девојку, па је носи на бијелу кулу“ више означују милост и схватање жене као драгоцене својине, као „срце у њедрима“, но да она праг не додирне. | ,

Ношњу у Ресави описује Ст. Мијатовић јасно и прилично опсежно, само не би требало рећи: „Најчешће се обувају као

Левчани и Јасеничани“ ни „На леђима се носе куповни зна

јелеци“.., па ни „прима српска (ношња) као много боља“. „Слична је ношња из Млаве, Лепенице, Белице“... Јер, откуд читалац мора знати каква је ношња у Јасеници и Левчуг а јелек се облачи, а не носи на леђима; песма каже: „пуца ли ти јелек

на грудима>“ — Да овај чланак прате илустрације, било би много боље, јасније и пуније.

Вл. Р. Ђорђевић приказао је у „Неколико речи о игрању и певању у Херцег Новоме“, цитирајући песме које се при игрању певају често. Уз стихове додате су и 93 мелодије, међу којима 1 има 10 тонова, ! има 6, 2 имају по 5, а остале по 4 тона; дакле, врлу су просте, до примитивности. Да је унета још и слика играча и играчица — био би ефект изврстан.

Д. Д. Вуксан објављује „Један зборник нар. лијекова у Боки“, који је оставио свештеник Андрија у Грбљу у 18 веку. Ту су и биљке лековите и делови животињски, али има и враџбина, завета и гатања.