Učitelj

Монтењеви педагошки погледи 669

васпитања. „Хоћете ли очврснути дух, ојачајте мишиће“. „Васпитаник мора да навикне на напор тешке телесне вежбе, да буде неосетљив према боловима, уганућу, назебу, чиревима, хапсу, па и мучењу. — Очврснути га против врућине и хладноће, ветра, сунца и несреће коју треба да презире. Одузмите му свако мекуштво и размаженост у оделу и постељи, у јелу и пићу. Навикните га на све“. После Шпарте, Монтењ поново оживљава теорију очвршћавања у телесном васпитању. Несумњиво да је само претерана реакција на посве занемарено телесно васпитање, када Монтењ васпитање Шпарте претпоставља васпитању Атине! —

Монтењ је одлучно против строге и окрутне дисциплине,

а нарочито против телесне казне, која се је у његово време врло обилато примењивала у школи. „Много би боље било, кад би се по учионицама налазило цвеће и зелено лишће, него искрзане цепке крвавих брезових прутова“. — Борба против телесне казне, коју је повео Монтењ, није се до данас стишала.

Ради потпуности Монтењевих васпитних погледа, навешћемо и његово схватање о образовању женских. Жена је по природи духовно слабија од мушкарца. „Чини ми се, да има врло мало жена, којима припада друга власт сем материнске и природне власти над људима. Пошто немају довољно разума да изаберу и схвате оно што је од вредности, њих привлачи оно у чему опажају једноставне природне утиске. Оне личе животињама које своје младе познају само дотле док сисају. — Песништво, историја и извесне партије из практичне филозофије _— то је највиши удео који бих у наукама допустио женама“. —

Својим васпитним погледима Монтењ поставља стварно ва спитање насупрот чисто формалном и обележава правац новог васпитања. Његов васпитни идеал имао је да замени средњевековни идеал богоугодног човека, идеал говорника по угледу на Цицерона у доба ренесанса, као и идеал побожног верског говорника из реформације. Већина Монтењевих погледа чини саставни део данашње науке о васпитању и он је први претставник радне школе, која је дошла до израза тек у наше дане. Можемо му замерити што је и сувише занемарио и потценио памћење, које у васпитању и образовању има значајну улогу. Али као и његово претерано одушевљење за телесним васпитањем и ово се може разумети као крајња реакција на ондашњу наставу. Даље му