Učitelj

132 Учитељ

дошло до што јаснијих резултата сва испитивања су била подељена на две групе: прва, у којој су били лекари, на које

је падало за преглед до 38 болесника (мања оптерећеност) и друга, више од 38 људи (већа оптерећеност).

Добивени резултати виде се из ове таблице: | -___НН__--_БЖИНННННЕНЕНИЋЕ

мања оптерећеност | већа оптерећеност измене у 7 измене у % Памћење .... — 9, 1 [АЕ Обим пажње .. — 7,2 — 24, 3 Време реакције . = =2,5 83,1 Мишићна снага . = 8, 1 — 10. 2

Цифре у овој таблици су јасне. Оне јасно утврђују: 1) да се од извесног рада, па ма какав он био, замара цео организам. То доказују цифре, које се у овој табели односе на мишићну снагу; 2) да замореност увек одговара оптерећености послом. То се јасно види из свију цифара ове табеле, које показују, да је код лекара, који прегледају већи број болесника јаче опадање и памћења и пажње и мишићне снаге него код лекара, који прегледају мањи број болесника.

Констатација умнога умора врло је тешка ствар, ако се гледа на његове спољашње знаке. Јер се за време умних послова врло тешко запажају унутрашњи физиолошки процеси. Стручњаци по овоме питању, Бенедикт и Карпентек, после многих експеримената, дошли су до закључка „да рад мозга не показује приметан утицај на унутрашње физиолошке процесе" а проф. Амар да „умни рад не прати такав расход енергије, који се да измерити." То потврђују радови Тунберга и Етуотера чији су ученици Бенедикт и Карпентен. Они су, користећи се калориметричном собом, мерили губитак топлоте човекове енергије за време умнога рада и дошли до закључка, да је то повећавање за 0,004 од обичнога расхода, који се врши за време мира.

То се види из ових података, до којих су они дошли у својим опитима вршеним над умним радницима.