Učitelj

Умни замор и његова хигијена 733

Средњи резултат из 22 за време за време | посматрања мира рада

Расход топлотне енерг. за час | 98, 43 кгр. 98, 80 кгр. Количина испарене воде . . ., 37, 80 грама 39, 23 грама Потрошња кисеоника . . .. 2 86 А 21.060. Издвајање угљене киселине . 839: 16... 38 1205 Измена температуре тела. .| 0, 980 гради 0, 989 гради Пулс (у минуту) . : . · '- 74 удара 79 удара

Али и ако се ови унутрашњи процеси за време умнога рада не испољавају тако јасно и приметно ипак је утицај умора од умнога рада јасан и категоричан а по последицама врло тежак. Мислећи на слабо испољавање губитка енергије за време умнога рада Амар примећује: „При таквим условима чудноватим изгледа неоспоран факт, да умни рад изазива очигледан и често пута јачи умор од мишићног умора. Из тога што умни посао не прате спољне појаве, не следује, да он не изазива стварање токсина, као што то бива при мишићном раду. Умни рад несумњиво изазива појачану размену и распадање разних материја — нарочито фосфорних. И ма каква била природа нервнога умора, он се јавља реалним фактом и испољава се у толико јаче у колико се од човека у раду захтева више пажње.

Ова последња мисао Амарова налази свуда потврде. Замор је радника увек већи при пословима који захтевају пажњу на више страна. Отуда је највећи проценат нервно оболелих радника међу умним радницима и квалификованим радницима. Зато се умор код ових радника много спорије отклања него умор од физичког рада. Специјалиста по овоме питању, Др. Лофер испитивао је рад стенографа, машиниста, штампарских коректора и наводи случај, да се стенограф, кој је хватао мисли говорника који брзо говори у току од !- 2 часа, мора одмарати неколико часова, да би се оспособио за продужење таквога истога посла; међутим за продужење мишићног рада, који је исто толико трајао, за одмор треба много мање времена.