Učitelj

742 Учитељ

бра, што би се дало искористити за напредак школе. Ови савремени опет својим претераним и наглим бежањем за новим не могу да виде, што је добра у старом, али у претераној наглости једнако тако не виде, што је добра и у том новом, за чим они толико грамзе. Дакле не виде право добро у старом, не виде оно, што је добро у новом, па зар да не стварају већи јаз, неголи су га стварали некадашњи људи. Стари су били једнострани, они су до крајњих граница искористили оно мало добра, што су га имали; данашњи не искоришћују ни једно. ни друго и лебде негде у уздуху, ни на небу, ни на земљи. А има у новом више добра него ли у старом, јер у новом све јаче избија мисао водиља основана на раду и животу, само је такођер истина и то, да је ново бујније, јаче диференцирано и да је у томе шаренилу оно, што је добро врло тешко тражити и да треба врло много снаге и искрена труда, да се нађе. Наш народ врло добро каже: није све злато, што сја. Нити је све старо добро, нити је све ново добро, али има добра и у једном и у другом. Овде мање, онде више, а главно је умети наћи оно, што је добро. Не ваља презирати ни једно, ни друго, све је то људска мука и много је тога учињено с најискренијим намерама, да се човечанству помогне. Управо то треба наћи. Узмите једну такву с искреним намерама написану ствар, написану пре две тисуће године и ви ћете видети, да исти они проблеми, који су мучили ондашњега човека, муче углавном и данашњега. Узмите на пр. Критона, па ћете видети, да Сократ има много лепше и истинскије појмове о законима и о држави, неголи данашњи просечан интелигенат. Ту узмите у обзир, да данашњи просечан интелигенат има прилике, да много више види и знаде, да је окружен стварима, што их је изградила наука, а успркос томе његови су појмови о елемен· тарним дужностима много и много слабије провенијенције, него ли Сократови. Он на ономе мноштву не може да научи онолико, колико је могао да научи Сократ у уској околини, на незнатном напретку науке. Али је између њих разлика у томе, што је Сократ живећи учио, а данашњи човек живи напосе, а учи напосе. У њему нема онога склада између живота и мисли, што ју је осећао Хелен у себи. Та хармонија битни је · проблем данашње школе и данашње педагогије, као што је то и основни општекултурни проблем. Тај се пак проблем