Učitelj

760 Учитељ

Овај Коменсков назор о животу, његова тежња за спокојством и миром, као циљем философије, религије и политике, његова тежња за панхармонијом свих људских ствари и целокупног живота појединаца и народа, све то карактеризује мисли и осећања Коменског као философа, теолога и политичара. Овај општечовечански и светски елеменат његових тежњи и животног рада чини Коменсков педагошки рад иметкпом целокупног културног човечанства. И још једна црта Коменсковог карактера је маркантна за њега, нарочито као теолога — његова чврста вера у напредак, истинска љубав према напретку. Ернест Денис констатује то у спису: „Чешка после Беле Горе“ (1092) овим речима: „На место схоластике, безумних суптилности и несигурних шаблона, долази заслугом Коменскога и његових ученика слободно испитивање, непосредно посматрање живота и вера у напредак“. Исто тако енглески философ и педагог Опшек каже за Коменског, да је он пример оних ретких бића, која имају високу способност да поучавају и да се стално од других уче. Отуда његова огромна сумарност и разноврсност, коју су практички оценили н. пр. у Јапану. Пре двадесет година писао ми је мој јапански пријатељ Моћата, да јапанска историја педагогике почиње непосредно Коменским, јер је у њему обухваћено све добро и лепо, што је пре њега урађено на педагошком пољу.

Коменски је дакле био онај тип еклетиста, за који Гете каже, да је потпуно компетентан, јер је он еклетист целокупном својом природом, а не само компилатор туђих идеја. Тео се види из необичног броја примација, које му признају многи светски научници. Тако по Ошек-у, Коменски је био први философски дух, који се практично бавио васпитањем, први, који је схватио васпитни задатак у његовој потпуности и довео га у везу са људском природом. Био је први, који се систематски бавио васпитањем детета за првих шест година живота. Истакао је велики значај дечјег интереса и наставе преко чула. Коменски је први захтевао добро васпитање и образовање за сву младеж обојег пола; захтевао да се она од шесте до тринаесте године научи оним стварима, које су за цео живот корисне.

Али се примација Коменског односи још и на масу других, за васпитање значајних питања: он је конструисао општу дидактику на реалистичкој основи, разрешио специјална методичка питања, постао осниваоцем модерне основне школе; он је први дао упуство за правилно породично васпитање, детаљно развио (протумачио) идеју, да целокупно елементарно образовање треба пружати само на матерњем језику; он је објавио и практично реализовао принцип очигледности у настави; физички рад означио за равноправног чиниоца поред разума и говора. Коменски је први изјавио захтев за осмо-