Učitelj

б Учитељ

ПЕДАГОШКИ ПОКРЕТ И ШКОЛСКА РЕФОРМА

О методи

од Др. Вој. Р. Младеновића |

Учитељска јавност претреса у последње време више но обично нове тежње, које један део наших школских радника показује у расправљању питања о преуређењу наставе у народним школама. Притом се с нарочитим нагласком истичу гледишта, која у главном иду за тим да се школски радници упуте на уздржљивост у примању и спровођењу новина. Али разлози, којим се такво држање правда, необични су. Доказује се као нешто што је очигледно да оно што се износи као ново — није ново, тј. да се садржи у досадањем начину рада и да се то при пажљивијем посматрању лако може увидети, па се закључује да су старим, познатим стварима дата само нова имена. Старе се методе, каже се, не смеју огласити за погрешне а правилне да се траже само у правцу нових тежњи. Општи утисак, који се добија из тих разлагања, извесно је неповољнији за нове него за досадање погледе на наставу. Управо би као крајњи резултат дошао закључак да ми још немамо разлога да досадање методе мењамо. Једва ако би се овде-онде могло пронаћи признање да их можемо само дотеривати према новим приликама.

Да ли се због ових појава може већ говорити о извесној

подели наставника на старе и нове, нећемо испитивати. Та подела неће имати никакав значај доклегод се на обема странама покренута питања расправљају онако како су досад расправљана. Ко мисли да се досадање методе могу лако и брзо, преконоћ, заменити новим, тај не познаје довољно ни једне ни друге нити познаје битност душевног живота, на коме се заснива наставни и васпитни рад уопште; али исто тако и онај, који мисли да у досадањем начину рада немамо много да мењамо, не схвата колико је појединачни развитак везан за развитак заједнице, уколико отворено не пориче уочљиви напредак заједнице и измењене прилике у њој.

а. ла ВАЊА ЗАВАОАМЈМ.