Učitelj

зртвертнети ит тотем ти веттнрт Зи но

132 Учитељ.

озбиљну тешкоћу. Туђе душевне појаве можемо посматрати само посредно на основу њиховог спољашњег испољавања, које се манифестује већином у покретима, изразу лица и тоновима. Али док душевни живот других људи можемо објаснити по аналогији са нашим душевним животом, при објашњавању животињске психе прети нам опасност да преценимо њихове просте животне манифестације и придамо им специфично људске душевне особине: људске мисли, осећања, вољне радње. Тако многи научењаци људско осећање и мишљење приписују не само вишим животињама, него и животињама на нижем степену органског развића. Ешерин напр. сматра да је душевни живот термита толико развијен да они међу осталом могу и своје емоције саопштавати својим друговима. Термити, као што знамо, живе у добро уређеним заједницама, у којима већину становништва сачињавају ткз. радници и војници. Први имају у главном задатак да се брину о нези гнезда и да прибављају храну за све чланове заједнице, док други врше поглавито стражарску и полицијску службу. Ешерих вели да је у циљу испитивања њихових психичких моћи убио једнога

термита — радника и бацио гау близину једнога термита —

војника, који је чувао улаз гнезда. „Овај је то одмах приметио, пошао је тамо и узбуђено је додиривао пипком једно време згњеченог друга. Затим га нестаде у мрачном ходнику, а непосредно после тога дођоше четири војника правце мртвацу и падоше на њега". По мишљењу Ешериха овај нам пример показује да термити имају узбуђења и да их казују другима. — У том некритичном приписивању људских свесних радња животињи још је даље отишао Брем. Он скоро свима животињама придаје више психичке функције. Тако се напр. по њему већ и у извесним радњама мрава огледа високи ступањ интелигенције. Између две врсте мрава — вели он — за час искрсне конфликт, који се обично завршава крвавим ратом. У борбама се понеки од њих одликују таквом храброшћу и одлучношћу да је то дивљења достојно. „Неке врсте мрава организују с времена на време смишљене пљачкашке походе против других мирних мрава", које заробе и држе их као робље. Ове и овакве радње мрава су по Брему резултат разумног делања. Разуме се да су сва та тврђења претерана и проистичу из горе поменуте тешкоће при испитивању животињског свесног живота. Модерна психологија животиња избегава ту тешкоћу на тај начин што своје закључке о животињској интелигенцији заснива на строгим експериментима и посматрању. Она је помоћу својих научних метода и принципа успела да обори заблуду о интелектуалним функцијама нижих животиња. О високим душевним способностима термита и мрава о којима говоре Ешерих, Брем и др. по савременој психологији животиња не може бити дакле ни говора. Радње