Učitelj

Продиктивна способност духа 3!

мену једног јединог чулног органа, то су и њихови поједини чулни апарати далеко савршенији од наших. Тако се сматра напр. да у животињском свету орао има најсавршеније чуло вида. Он са велике висине види своју малену жртву како трчи преко поља. Пас у области осећаја мириса показује изванредну активност. Он је у стању да међу хиљадама трагова позна траг свога господара. Мачка има нарочити смисао за просторне релације. Она математичком тачношћу израчуна одстојање свога плена и зграби га једним јединим скоком.

Да између природе чулних органа код животиње и човека нема битне разлике то је дакле ван сваке сумње. Да ли те не важи и за природу њихових духовних способности» = Каква је разлика у погледу духовних снага између човека и животиње» — На ово питање одговарају две супротне теорије. По првој теорији, чији је најтипичнији претставник Васман, та је разлика основна и чини дубоки јаз између човека и животиње. По другој теорији, коју заступају Дарвин и његови следбеници, та разлика није битна, већ само градуелна, или да се послужимо Дарвиновим речима она „постоји само у ступњу, а никако не у врсти". Само градуелна разлика између душевних особина човека и животиње може да нас убеди — по овоме гледишту — у постепени развитак наших високих психичких функција. „Ако ни једно органско биће, изузев човека, — вели Дарвин — не би имало никакву духовну способност, или, ако би човекове способности биле сасвим друкчије природе него што су оне у нижих животиња, онда се не бисмо могли убедити, да су се наше високе способности постепено развиле. Али може се доказати да у основи не постоји никаква таква разлика. Пошто човек има иста чула као и животиње и његова основна надахнућа морају бити иста.

Међутим код обе теорије треба се чувати претераности.. Јер док присталице прве теорије теже да умање интелектуалне способности животиње да би само што више уздигли човечје и да би човеку дали изузетно место у царству живих створова, присталице друге теорије имају тенденцију да подигну животињске душевне особине да би човечје деградирали и да би показали да је човек и у погледу својих психичких функција само једна животиња.

Питање о вишим интелектуалним способностима животиње још није довољно расветљено. Толико је сигурно да се: извесне форме душевних моћи морају признати и животињи.

Интелектуалне способности можемо поделити у главном на три врсте: мишљење (разум), памћење и фантазија. Ми ћемо се укратко осврнути на све три врсте интелектуалних моћи.

Прва интелектуална способност јесте мишљење. При испитивању мисаоних радња код животиња наилазимо на једну