Učitelj

Зе.

Продуктивна способност духа 107

а ______

радње подложне варијацији и промени, него и наши инстинкти и склоности, дакле елементи, који су највише срасли са нашим организмом. Па кад се инстинкти и склоности као генетички најстарији и према томе најјачи психички елементи могу мењати, усавршавати и модификовати, онда се несумњихово може то чинити и са генијалним диспозицијама, које су куд и камо слабијег интензитета, него што су то инстинкти и склоности.

Васпитање утиче дакле и на развитак генија. Истина има генија на које не утиче ни домаће, ни школско васпитање из простог разлога што она не одговарају њиховим јако ин-

-дивидуалним духовима. Васпитни чиниоци таквих генија нису

ни дом, ни школа, већ друге појаве живота. Снажан дух генија прима само оне спољне утицаје, тражи инстинктивно само ону духовну храну, која му највише конвенира и која му непрестано развија и јача дух.

Пошто смо промотрили: опште услове стварања, прелазимо на посматрање продуктивне фантазије и интуиције генија. Фантазија и интуиција то су два орловска крила генија са којима он полети у оне високе регионе из којих може да

· завири у тајне свемира и човечјег бића и види све оно што

обичном смртнику није пало у део да види. Бацимо ли поглед ма на коју област вишег свесног живота, свуда се морамо дивити стваралачкој снази фантазије. Свака нова ствар у тековинама технике и науке, свака нова идеја у философији и уметности, њен је продукт. Док је разуму задатак да пружи верну слику ствари, задатак фантазије је да ствари везује у нове комбинације, нове спојеве. Воља пак као врховни организатор свести има задатак да творевине разума и фантазије приведе делу. Функција фантазије је слична функцији природе. Као што природа ствара из постојећих елемената нове, чудновате стварности, тако исто и фантазија ствара из датих преживљених слика нове, непреживљене светове.

Који су елементи стваралачке фантазије» — Психологија сматра да је фантазија резултанта елементарних психичких процеса. По Рибоу стваралачка фантазија је заједничка резултанта осећаја, претстава, осећања и несвесних душевних појава. Она се према томе може раставити на три фактора: на интелектуални, емоционални и несвесни. „Али то још вели Рибо — није довољно, анализа мора да се допуни синтезом. Свако стварање било велико или мало је органско, оно изискује принцип јединства“. По њему дакле сва три елемента фантазије спаја на крају један синтетички фактор „идеал“.

У интелектуалном погледу фантазија претпоставља по Рибоу две фундаменталне операције: дисоцијацију и асоцијацију. Дисоцијација је функција свести помоћу које првобитне спојеве слика сећања намерно растављамо, ослобођа-