Učitelj

106. – Учитељ

ен

вамо „од њихових узајамних асоцијативних веза“. Без овог психичког процеса слике сећања не би могле ступити у нове комбинације; не би никада могле да постану елементи слика фантазије.

Други интелектуални процес којим је фантазија условљена јесте асоцијација. Од четири Аристотелова закона асоцијације најважнију улогу игра у функцији стваралачке фантазије закон асоцијације по аналогији. По Рибоу постоје два типа мишљења по аналогији: персонификација и метаморфоза. У првом се случају сличност преноси са субјекта на 0о6јекте, а у другом са објекта на објект. Док се прва форма аналогије јавља само код деце и примитивног човека, друга је својина човека на вишем ступњу цивилизације. Персонификација је интелектуална операција којом се мртви објекти околне природе претстављају као жива бића са свима људским особинама. Метаморфоза почива на двема основама. „Час се ослања на неодређену сличност, коју пружа опажање. један облак постане планином, планина се претвори у фантастичну животињу, хујање ветра у јаук итд. Час игра осећањем условљена сличност преносну улогу: опажај изазива осећање и постане његов симбол, његов знак, његова пластична форма: лав претставља храброст, мачка лукавство, кипар жалост итд. Без сумње све је то лажно и самовољно, али задатак је фантазији: изум, а не сазнање“. (Рибо).

Други фактор стваралачке фантазије јесте емоционалан. Нема ни једног уметничког дела, ни једног проналаска и уопште ни једног производа фантазије, који не би садржао поред интелектуалних елемената и емоционалне елементе. Свака форма стварања претпоставља неку емоцију, жељу „неку незадовољену тежњу“, неку потребу, склоност, једном речју неки афективан елеменат. Али афективни елеменат не само што чини полазну тачку стварања, него он га увек и прати крз све његове фазе и перипетије било у облику задовољства или бола, било у облику радости и жалости, било у облику наде или очајања. |

Трећи чинилац имагинативног стварања јесте несвесан. Продуктивна фантазија помоћу интелектуалних и емоционал“ них елемената даје нам само бледу слику стваралачког процеса, али не силази до извора његовог. То чини она тек помоћу несвесног фактора. Тајне што леже у дубини генијалног“ духа избијају преко несвесних елемената на површину. Бе-

"нијална дела потичу већином из несвесних извора духа. Многи

велики умови потврђују то. Гете пише о томе Шилеру: „ја

"мислим да се све што геније чини као геније, збива несвесно.

Генијалан човек може да ради и разумно по уобичајеном размишљању, из уверења; али то се дешава само тако узгред“. По Волтеру генијалан рад је плод инстинкта, несвесне актив-

«