Učitelj

Продуктивна способност духа 109

ности: по њему Корнељ је створио свога Хорација исто тако несвесно, инстинктивно као што птица гради своје гнездо. Судбина битке — вели Наполеон — зависи од једног тренутка, од једне скривене мисли, појави ли се изненада судбоносни тренутак, варница избије и победа 16: та

Несвесни чиниоц фантазије назива се обично инспирацијом. Инспирација је психичка грозница, која у тренутку рађања идеја прожима сво биће генија. То је онај благословени душевни потрес, који све наше психичке снаге изненадно подиже на виши степен. „Свест се концентрише, пажња се напреже, воља се појача, сва осећања журе да помогну идеји водиљи: питања постану стварности. Под утицајгм ниспирације распламти се искра, која је дотле тињала у души, њен се хоризонт прошири, њен поглед зарони у поноре, хаос се преобрази у ред, непотпуна знања се доведу у унутарњу 10гичку везу; после свега тога настане у души чисто духовно уживање, сласт задовољених тежњи, испуњених нада“. (Трикал.) ј 5

Каква је природа тога несвесног чиниоцаг —

О природи несвесног чиниоца имагинативног стварања постоје две теорије: физиолошка и психолошка.

Физиолошка теорија несвесну функцију своди на несвесно треперење можданих атома. Инспирација по овоме гледишту потиче из дубоких слојева несвеснога; она се храни из несвесног резервоара.

"Типична варијанта физиолошког гледишта на природу несвеснога јесте Рибоова теорија. По њој је „несвесна делатност чисто церебрална. То је несвесна церебрација; недостаје јој психички фактор, који обично прати рад нервних центара.... Теоретски може се рећи да се у несвесноме све збива исто тако као и у свести, само нема поруке за „ја“..... Инспирација је слична шифрираној депеши, коју несвесно шаље свести да је она преведе. Питање је сада да лисеу дубинама несвеснога образују само фрагментарне комбинације, само скицирани планови, који ће тек јасна свест да споји у целину, или је стваралачки рад у оба случаја идентичан» Одговор је тежак. Изгледа да је сигурно само то да геније црпи своју душевну снагу из потсвесне ризнице, а не од истрошених оттадака свести, да генијалност, или бар богатство у проналаску, зависи од сублиминалне, а не од свесне фантазије...... Инспирација је фантазија несвеснога, она је само специјалан случај из целокупне области фантазије... Укратко инспирација је резултат неког скривеног рада, који постоји код свих људи, а код неких у врло високом степену. А пошто је биће овога рада непознато, не може се закључити ни на последњи узрок инспирације“. (Рибо.)