Učitelj

.

Народне школе на солунском фронту КЕ

Пбр. 4859 од 18 августа 1917 г. Хенрик Лилер, директор Ш муш. београдске гимназије, дотле директор српске гимназије у Жозијеру. Њему за помоћника постављен је г. Бошко Бошковић, проф. Сем тога за непосредно формирање основних школа и надзор над њима позвао је г. Лилер писца ових редова, као школског надзорника у Шапцу, тада на служби у Обавештајном бироу срп. црвеног крста у Солуну. Тога ради г. Лилер је поднео предлог Министарству војном за ослобођење потписатог од војне обавезе, које је ослобођење следовало 26 септембра 1917 год., а постављење за шол. надзорника било је 15 новембра 1917 г. Пбр. 7214. Међутим отпочео је да помаже у раду још у току септембра.

Али како је територија, на којој је требало радити, тј. отварати школе и водити надзор над њима, била доста велика и како су прилике и саобраћајне и друге биле нередовне, Делегација је била принуђена да постави још једнога школ. надзорника, и то за школе на ослобођеном делу наше територије. На то место, са седиштем у Бачу, одређен је био г. Рај ко Мићић, школ. надзорник у Прилипу, на служби у пошти Врховне команде. Он је постављен 25 новембра 1917 г. Пбр. 7325, а на дужност је отишао 28 децембра 1917 г.

Рад Делегације у овоме саставу почео је у главном почетком школске 1917-18 године.

Ради успомене на те догађаје и ради историје нашега школства, приказаћемо овде, према подацима, који нам стоје на расположењу, постанак и развитак наших основних школа на грчкој територији за време нашега избеглиштва.

[ Основна школа у Солуну

Ово је прва наша школа на грчкој територији. Основана је одмах пошто се формирао избеглички логор у Солуну, у коме је уз родитеље био повећи број деце разнога узраста. Да се ова деца не би растурала по грчким школама и тамо однарођавала, приступљено је припреми за отварање школе. Међу избеглицама било је учитеља и учитељица, те је брига била само за зграду и намештај. Али уз добру вољу и то је питање решено.

У марту 1916 г. отворена је прва основна школа под шатором у избегличком логору. Од намештаја имала је таблу и клупе од простих дасака, закованих за коље, побивено у земљу. Али пошто је ветар једне ноћи шатор однео, а од намештаја направио гомилу дрвенарије, школа је смештена у једну малу бараку у логору.

Прва наставница била је гца Љубица Карчевићева, учитељица. Убрзо затим, 5 априла 1916 г. постављена је и гца Василија Качандоновићева, учитељица, обе избеглице. Поставила их је Делегација владина.