Učitelj

116 Учитељ

Сместивши се почетком 1916 г. на туђој територији, и то делимично на Крфу, у Солуну, У Француској, Италији и Швајцарској, извели смо били ипак једну организацију, која је претстављала државу у најглавнијим њеним функцијама. Формирана је била војска, затим су се формирале неколике финансијске установе, па започеле просветне и друге, које су, као привремене, имале да послуже у ондашњим приликама.

После војске највећи интерес, за наше унутрашње ствари, поклањан је омладини, која је била у великој множини напустила Отаџбину као избеглица. Највећи број омладине смештен је, уз обилату помоћ савезника, у француске и енглеске школе. Међутим, једном делу омладине биле су неминовно потребне наше националне школе. И чим су прошли први моменти смештења избеглица и кад је било колико-толико јасно стање избегле омладине, приступљено је формирању наших школа, и то прво у Француској, где је био грб наше деце.

Међутим убрзо се морало мислити и на школе у Солуну и местима дуж фронта, јер је тамо, и поред тежње да се сва школска деца преведу у савезничке земље, ипак остао велики број деце. Она су остала или поред родитеља избеглица, или растурена и погубљена у бекству. Кад је наша војска прешла у Солун и кад је почела заузимати положаје, онда су се и наше избеглице прикупљале и настањивале у близини војске. Највише их је било у Солуну. Тада се већ осетила погреба за школом, и то прво за основном школом.

Министарство просвете обавештено о стању избеглица и о брају њихове деце, одредило је још одмах, 1916 г. директора кумановске гимназије, г. Радосава Лазаревића, који је био у Солуну као избеглица, да као делегат Министарства просвете са делегатом Министарства унутрашњих дела створи могућност за формирање потребних школа. Та је акција отпочета најпре у Солуну.

Али заузећем једног дела наше територије с јесени 1916 г. и евакуацијом Битоља и др. места под ватреном 30ном, знатно је била појачана потреба за отварање школа и школовање наше деце, нарочито у местима на грчкој територији, где је био највећи број наших избеглица из Јужне Србије. Избеглице су се биле сконцентрисале у Солуну, Водену, Хлерину, Јениџе - Вардару, Корчули и др. -

Овакво стање определило је Министарство просвете да предузме систематске мере за школовање избегличке деце, а то у толико пре, што су многи родитељи, у тежњи да им деца што год уче, почели били да дају децу у грчке или др. стране школе. С тога Министарство одлучи, да образује у Солуну нарочиту делегацију, која би се бринула о школовању целокупне омладине на овој страни. За делегата тако замишљене делегације постављен је претписом Министарства