Učitelj
терене
1в2 Учитељ
„лу и то период плоднији, јер је школа озваничена и добила карактер праве. школе.
Комесар за наше избеглице, под утицајем покрета за
школовање наше деце, извршио је, почетком октобра, попис деце наших избеглица, способне за школу, а која живе у Во-
дену. У томе списку уписано је било 67 муш. и 105 женске деце, која још нису походила школу. Овај списак предао је управи логора малих четника с молбом, да, поред организованих четника, посећују школу и ова пописана деца. Пошто је добио позитиван одговор, одредио је за рад са овом децом неколико учитељица избеглица. Рад је отпочео 5 октобра 1917 г. у зрагди војне зубне станице, где је била школа малих четника. Школом је управљао Мих. Огњановић, учитељ.
Школа малих четника радила је пре подне, а ови нови ђаци долазили су после подне подељени у 4 групе. Учитељице су поделиле предмете и отпочеле рад. Пошто је већина ове деце била мојсијевске вере, упућен је на рад за вероучитеља Менахем Пардо, такође учитељ избеглица. Али пошто у школу није било дошло више од 60 уписане деце, извршена је нова подела на 2 групе, и то на групу деце, која нису знала српски језик и на групу деце, која су знала.
Кад је накнадно, у половини октобра, по тражењу шк.
"надзорника и под његовим настојањем, извршен поновни поО=
пис све избегличке деце, у циљу да се организује основна школа као државна установа, прикупљено је преко 400 деце.
После уписа оволиког броја деце, која су сад била оба- · везна да походе школу, нужно је било обезбедити зграду за школу И намештај у школи. Избор је имао да се изврши између две зграде: бив. румунске школе и бив. турске школе, у којој је била војна зубна станица. Пошто је ова друга већ била у притежању наших власти и била у бољем стању, коначни избор пао је на њу. Војна зубна станица иселила се, а с њом и логор малих четника, те се школа ту потпуно форми-
грала, пошто је било довољно учионица. Намештај је прикуп-
љен из напуштених школа. Формирано је било 8 одељења: 2 одељења забавишта, 4
· одељења ! разреда, 1 одељење П раз. и 1 одељење Ш раз. је-
дно одељење забавишта и 2 одељења 1 разреда била су за мојсијевску децу: мушку и женску, која нису знала српски језик.
Разреди малих четника остали су посебно, пошто су ови ђаци већ били одмакли у учењу.
Пошто су се избеглице стално селиле из једног места у друго, тражећи боље услове за живот, то је и број деце у школи био стално променљив. Крајем маја 1918 г. било је у мушким одељењима 202 ђака, а у женским 145 ђака.
Мењали су се и учитељи, јер и њих је служба захтевала чтас овамо час онамо, нарочито кад су од јануара 1906 2 лог