Učitelj

188 Учитељ

требало расправљати само о економским и стручним стварима него много више говорити о здравом сељаштву и култури села против глупом поварошивљању — што је добро од старог задржати а што не ваља одбацити. Не сме се веровати да са економским подизањем села долази одмах и културно и морално као само од себе. Бољитак и усавршавање човека није никад дошло само од себе. Сеоске књижнице, родитељски састанци предавања могла би такођер много допринети. Породица. је још увек од највеће важности. Док у граду може јавни живот бити главна ствар на селу је пак главна породица. Снаге породице треба појачати, нарочиту пажњу пак посветити домаћем забавном животу.

Сеоска општина није више васпитна заједница него административна јединица. Комшилук није као некада. Многа удружења не раде. Мало има пожртвованости за општу ствар на пр. кад се ради о издацима за водовод, пут... Дужност је помоћи селу...

Педагогија екипе Марија Ж. Ђорђевић _

Савремена школа темељи на строгом и апстрактном јединству „разреда“. Под „разредом“ се разумева једна уједначена једнолика заједница ученика стављених под јединствену управу једног учитеља. М ту уједначеност ваља у јавној настави све јаче развијати. Она долази до свог највишег изражаја у систему названом „Манхаимски систем“ дакотора 515кигета, који омогућава да се организују три па и четири серије паралелних разреда. Деца су тамо „просејавана“ низом психолошких сита, све док претстављају могући максимум интелектуалне уједначености. На тај се начин ученици сматрају готово као материјалне ствари, које треба третирати по серијама“, сасвим као што је случај у модерној фабрикацији аутомобила. Дошло се тиме дотле да се тражи да школа даје чак и „професионалну оријентацију“ својих ученика, затварајући их тако за цели живот у одређене оквире.

То схватање уједначивања налази своје корене у уобичајеној интелектуалистичкој педагогији. Претпостављајући да је разум или интелегенција, у суштини, иста код свих употребљава се то као јединица мере и проценивања. Отуда слава „тестова“ или духовних огледа, са њиховим класификацијама, њиховим метричким лествицама итд. Напротив, ако се узме као основица целокупни живот учеников, а нарочито његов најдубљи део: осећајно и нагонско уједначавање постаје те-