Učitelj

Ђачки излети 201

од зла, у зато датим згодним приликама или моментима. Према овоме наставни и васпитни циљ имали би посебне задатке у овоме случају. Али кад се узме у обзир, да сваки наставни предмет, у нашим основним или нормалним школама, има и свој васпитни циљ или задатак, онда се може то обрађивати или изводити, у исто време, по нарочитом плану или нацрту...

Стара школа слабо је обраћала пажњу на ђачке излете. Преко целе године учило се у затвореној и загушљивој школској учионици, између четири зида, док је прастра школа, за време Сократа, Платона, Демостена, Аристотела, Христа и др. била више ван учионица, у пољу и на улицама. Одатле би ђаци ишли у редовима само до цркве, или коме умрломе на пратњу, и нигде више. Неки су педагози (као Русо, Песталоције, Коменски, и други њихови следбеници) препоручивали, да се у шоклском васпитању не заборавља на ону класичну изреку, да је природа најбољи учитељ за васпитанике, али се ипак овоме поклањала слаба пажња. Тек у најновије време, од када је отпочето да се поклања већа пажња физичком васпитању (ђачком здрављу) и очигледној настави, обраћена је већа. пажња и ђачким излетима. Тако су прво отпочели да их изводе у немачким школама (особито од Рајна, после његовог пропагистичког рада у овоме погледу „Џплете 5ећшеја“), па после се то брзо распрострело и по другим напредним европским државама, дохле није и до нас дошло...

Ђаци воле поље, воле шуму, воле природу. Чим изађу из своје учионице и крену се за поље, или ма где даље, они се другојачије и осећају. Расположени су и весели... „Бак се не може познати толико у школи колико ван школе" (вели Дитес у својој Педагогици). „Моји су ученици најрасположенији ван школе у пољу, на имању“ (вели Толстој, у својим писмима из Јасне Пољане). А наш песник и педагог, Змај Јован Јовановић, најлепше је то изнео у својој познатој песмици по којој је деци — ђацима све уско, све тесно и незгодно, и у дому и у школи и на сокаку или улици, па хоће у поље, у шуму, на брег... Уз ово и наш познати педагошхи радник Сретен Аџић, као један од данашњих најагилнијих претставника физичког васпитања, у своме опсежном раду о пољским учионицама, на једном месту вели: ...„Предавао сам и у школи и у пољу, и никада ми рад није био лакши а успех већи него када сам предавао у пољу...

Ђачке излете треба изводити у згодним приликама и у згодном времену. Они се данас у нас, највише примењују у пролеће и у лето, али би могли по потреби да се изводе иу друго доба године. Ту не би требало имати ограничења. Ово је нарочито потребно, ако су ови излети у вези са дотичним наставним градивом, у коме случају они се могу извести или