Učitelj

216 Учитељ

назива њен систем „интелектуалистички хладан и мисли да је насиље на природу деце да рођени глумци у њеним школама немају шта да раде. Приче се приповедају. За вежбања у говору не употребљавају се дечје песме него суха, техничка, елементарна вежбања дисања, изговарања вокала и консонаната.

Кад би Монтесори познавала нормално дете не би никад. препоручивала да оно остане у школи од 12—14 за време ручка, да ту једе и да се учи сто постављати и распремати. Дете припада мајци и што је млађе мора је чешће виђати да га она гаји и негује. Може и то бити да је Монтесори радила са децом чије су мајке запослене изван куће, а исто је тако истина. да се гђа Монтесори против искоришћавања жене није са свим силама борила као против порока капиталистичког друштва, она је напротив рекла: „Ми смо врло далеко да верујемо, да жена која ради изван куће руши породицу". Чак она доприноси нешто оваквом стању кад заговара уређење стана, при ком је жена као домаћица сувишна, и кад учење свих домаћих послова преноси из породице у школу. Тиме она чини преступ према детету и ставља на онога ко се учи претежак терет. Мајка треба децу да поучи и домаћим пословима и она треба да једу код куће. А ако је то немогуће то се мора означити као изузетно стање и према могућности помоћи. У добром васпитању у породици лежи благослов будућности.

Монтесоријева наставна средства употребљавана су у Холандији много пре. Велику грешку чини Монтесори кад полази од претпоставке да са средствима за слабоумну децу може постићи изванредне резултате код нормалне деце. Она вели: „Што сам интуитивно у оне дане осетила, било је моје чврсто убеђење, чим сам напустила школу за слабоумне, посве методе применити на нормалну децу и она ће се на чудноват начин разбити“. Као кад би лекар употребио дијету за болесну децу да одржи на снази здраву.!

У Монтесоријевим школама постоји слобода учења, дете бира да ли ће и шта ће учинити. Је ли ово добро» Дете има премало животног искуства да зна шта му је корисно а шта. штетно. Не гледа још у будућност, није свесно да је сваки садањи напор благослов за каснији живот. Не предвиђа да му у животу предстоје још многе неугодне дужности. Зато је потребно да му старији наметну неке дужности — да се спреми за збиљу живота. Монтесоријева школа даје деци слободу да. раде или не раде. Задовољавају се само властите склоности. Да ли ће дете моћи сваки дан рећи: Расположен сам или нисам, радићу или нећу. Да ли ће код посла бирати шта ће пре а шта после радити2 Како је код куће при јелуг Да: ли мајке, које шаљу децу у Монтесоријеве школе постављају известан број јела на сто и дају ли деци слободан избор да ли ће и шта ће јестиг МИ ове мајке приправљају ручак за одређено време и