Učitelj

Је пер Жирар 215

ослањао на Јакобију, онога филозофа који је на један сентименталан начин хтео да помири знање с веровањем. Јакобија је истина говорио да је светлост у његову срцу , а када хоће да је пренесе у своју главу, да се она гаси — али је остао дуалиста, „поганик у свом уму; хришћанин у свом срцу“, и за њега Бог који би био знан, не би био Бог. То је свакојако карактеристично и за Жирара, а нарочито када се узме у обзир, да је и он био под утицајем Кантовим, и да је Јакобиа био омиљен међу католичким просвећеницима његова краја. Жирарово религијско схватање назвао је један католички писац „мистичним сентиментализмом. Све до 1834 предавао је филозофију у Луцерну. Последње је године свога живота провео у месту свога рођења сређујући и састављајући своје педагошке списе,

Ту је сад Отац Жирар дочекао изгнанство језујита и победу радикализма (1847). Нова влада сетила се старца Жирара и позвала га је у сарадњу на просветној обнови. Али као што се Жирар није могао некада сложити с консервативним елементима, није могао ни сада с радикалним. Вратио се својим списима. Умро је 6 марта 1850. После десет година подигнут му је споменик у граду његова рођења, у граду његова најснажнијега рада, у граду његове смрти. За живота. је пак за свој рад био награђен од Француске академије (1844, наградом Моћуоп).

2

Отац Жирар постао је педагошки писац када је престао бити васпитач и наставник. Његов педагошки књижевни рад примена је његова богатога искуства. Он је, углавном, методичар матерњега језика (и граматичке наставе уопште), али је његово схватање наставе матерњег језика тако пространо да оно обухвата целокупно васпитање и наставу. Теоријски део угледао је свет 1844 под натписом Правилна настава матерњега језика (Пе 1 епзејоптеп гтеошћетг де Ја Јапопе тајетпеПе), а практични је излазио одмах затим, Васпитни течај матерњега језика (Соптв гаса де Ја Јапоме тајетпеће) у седам књига (од 1845 — 1848, друго издање 1856 и даље, треће 1880 и 1881).

У настави језика реч треба да је увек спојена с мишљу. Граматика се не сме свести на учење речи, она служи уједно и

" Немачки превод 1846.

188