Učitelj

Зимске радости у пољу 283

И за рад по укупној настави, као и иначе, градиво се дели на недеље. Оно се обележава тзв. стварном облашћу која има да се пређе за недељу дана рада. Стварна област обухвата цело-

купно градиво које се на њу односи, али ученици ту не виде наставне предмете као што се обично сада ради, предмети се развијају из градива и за њих зна само наставник.

За недељу дана школскога рада, зими, од прилике у децембру или почетком јануара, кад је снег, обрађује се стварна област

„Зимске радости у пољу или под ведрим небом“, коју хоћемо да прикажемо читаоцима.

Наставно градиво предвиђено за обраду, увек се доводи у везу са овом облашћу — са снегом и са оним што се догађа на снегу — и из ње и проистиче.

Кад наставна средства за овај рад припреми се слика снежног поља на коме се виде на пр. путници по снегу, затим шала како је један путник подигао ногу да пође, па тако оборио другог путника који је био иза њега, затим човек од снега, па илустрована бајка „Снежана и Ружица"; картон и чиоде за саона.

Завичајна настава и настава природних наука

Опажања о снегу, о леденом цвећу, о птицама. Сад је зима. Деца облаче топло одело. Снег пада. Разговор о снегу и разне приче и дсживљаји о снегу. Шта причају снежне пахуљице.

Како се деца радују снегу. Весело клицање кад пада снег. Грудвање. Прављење човека од снега.

На клизалишту. Ледени цветови. Како они расту.

Да ли се и животиње радују снегу» Птице се муче. Шта ради врабац зими2 Шта ради гавранг Где су мрави Како деца помажу птицама, да им олакшају невољу >

Поука: Кад се деца санкају или кад се клизају по леду, не

смеју бити груба и дивља. Ако им се одело овлажи не емеју остати дуго напољу. Птицама треба давати хране.

Вежбање у говору и читању · Вежбање у причању ( Прича о Снежани и Ружици)

Нека сирота жена становала је у кућици, која је била сасвим усамљена у шуми. Пред кућом је био врт, у коме су биле две руже. Жена је имала двоје деце сличне ружама. Једно се дете звало Снежана, друго Ружица. И Снежана и Ружица биле су тако добре, тако вредне, да такве деце није било на свету. Снежана је била само мирнија и смернија од Ружице. Ружица је рарије скакала по пољу, тражила цвеће и хватала лептире. А Снежана остајала код мајке и помагала јој у кући.

Кад нема посла, читала је пред мајком. Оба детета тако су се волела, да су се увек држала за руке, кад негде изађу. Снежана је говорила Ружици: „Никад нећемо једна другу оставити". Ружица