Učitelj

На Ливадици Вечности 243

Снажни, горостасни, озбиљни храстови почиваће на њој у својем мајестетству, додирујући се гранама својим, тешким и свакојако изверуганим, као каквим гигантским челичним рукама. Хладовина и свежина цароваће тада под њима на овој садањој Ливадици Вечности, која онда неће бити зелена.

У тој хладовини и свежини шумској одмараће се онда нове, непознате нам генерације високо култивисаних Срба, Хрвата и Словенаца, а зацело и Бугара, па вероватно и дру-

гих Словена — уједињених, сложних, моћних, чувених и поштованих : као храбри, али благи и правични... — Зар не: неки космополити2 — рећи ће неки од оних,

који данас пате од „временог недостатка“, немајући јасне претставе о времену и еволуцији.

— Не, и никако! Тако брзо не иде природни ток развића, ток еволуције човечанства: споре, али једноставне и поуздане, без скокова и без прекида.

Еволуција човечанства, од породице до племена, па онда од племена до нације, трајала је, у разним варијацијама, много хиљада година. Зашто би, пак, периоду еволуције од нације до космополитизма било довољно само неколико десетина, или неколико само стотина година» То је онако исто немогућно, као што је немогућно предвидети све перипетије и сва анастомозирања данашњег ступња развоја човечанства, започетог тек пре нешто више од 400 година, а познатог под именом национализма.

Национализам је, као неизбежна етапа еволуције човечанства, сада тек у првим фазама својим. Он није наметнут ничијом вољом, већ је само неминовна, природна последица, која се не може уклонити ничијом вољом. ИМ он има тек да се развија до врхунца својега. А то ће и бити потребно, као неминован беочуг у ланцу колосалног поступног развијања човечанства. ИМ што се он буде правилније развијао, то ће бити снажнија припрема будућег космополитизма, у некој далекој, далекој будућности.

Ево, баш се сада (1914) врши једно снажно превирање национализма, на европском крају оне велике васеленске реторте, коју ми називамо Земљином Куглом. Оно што се буде скристалисало после свршетка овога колосалног садашњег кувања и превирања, са клокотањем, и шиштањем, неће се моћи

%