Učitelj

На Ливадици Вечности 945

столетних храстова, неће одмарати никакви прави космополити, већ само високо култивисани Срби, Хрвати и Словенци,

Јужни и други Словени.

А ови импозантни храстови причаће им тада, шумором својим, о бурним времени овога доба, кад су они били у раном детињству својем, како је покрај њих била висока једна зграда, бела као окупан лабуд, усред зеленила и ливадица, у којој је згради био смештен узвишени један просветни храм, Мушка учитељска школа јагодинска, — пуна младих Српчића, који су се, вредни и марљиви као пчелице у кошници, спремали ту за најузвишенији позив човечански, за просветитеље и апостоле племенитога народа својега; — па, како су иху три маха за три године, замењивали крути, поноситога чела, ратници, преплануле коже од сунца и ратнога дима, са поломљеним и откинутим рукама и ногама, изрешетаним грудима и нагрђеним лицима, — а који су се овде лечили и опорављали, па опет одлазили у страшни бој за ослобођење своје браће, једних испод турског јарма, других испод аустријског и маџарског, — а и за давно прижељкивано уједињење са својом браћом, чиме ће се применити и опште уједињење Јужних Словена, а тим и уједињење свих осталих делова велике и узвишене нације словенске.

Уједињене Словене чека у Историји светској велика будућност, са још већом славом и признањем, што ће они својом тихом, благом, широком и праведном душом словенском, унети у васцели културни свет више правде, више доброте, више благости, више хуманости, и више равноправности...

Ето, то ће причати ови садашњи млади храстићи на Ливади Вечности, онда као столетна дрвета, ондашњим покољењима. а

Али, чак и кад стари ови ни у хиљадугодишњој јубиларној години својој буду добили ћеле“на теменима, кад им се стану сушити вршне гране њине, а уз њих и бочне, па кад их; остареле и изнемогле, буде сурвала каква изненадна олуја — и онда ће остати још на овој Ливадици Вечности, као сведок данашњега доба, живо и крепко једно дрво, мр-