Učitelj

308 Учитељ

љинниенгтиштлеавлинанннеНеЛи и ЕНИ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

А) Домаћа књижевност

Основи методике природних наука. По проф. А. 1. Пинкевичу израдио Мил. Р. Мајсторовић. Београд, Геца Кон, 1930.

Напомене, које се о овој књизи могу учинити, двојаке су:

једне би ишле на рачун рускога писца, по коме је књига израђена, а друге — приређивачу овог издања. |

У уводу писац нам пружа своје начелне погледе на методику природних наука и, у вези с тим, на душевни живот и на васпитање; у првом делу говори о природним наукама уопште и научној методи за њихов рад; у другом, највећем делу излаже се васпитни значај природних наука и њихова методика у свима појединостима. На крају је додат „кратак историјски преглед методике природних наука“ и „неколика угледна предавања посебице за основну школу“.

Своје погледе на природне науке, наставу природних наука и васпитање писац је несумњиво формирао према резултатима савременог научног истраживања у тим правцима. Многа имена и цитати показују нам то, али нам баш због своје множине и разноликости не чине јаснијим пишчево сопствено гледиште. На начин како писац употребљава цитате тешко је сва наведена имена сложити на једном гледишту.

Уколико би читалац под таквим околностима хтео да утврди израђено пишчево гледиште, он би га у многим тачкама морао побијати баш према модерном научном сазнању. Појављује се и извесна једностраност, од које се стручњак — природњак није могао ослободити. Навешћемо само неколико примера за оправдање овог тврђења. | У

· Писац обележава „васпитни значај“ природних наука тиме · „што оне утичу прво на развиће чулних органа, стварање јасних и потпуних опажаја и развиће одговарајућег квалитета судова, затим на развиће мишљења и јачање воље код ученика“ (стр. 32). Одмах потом, у наредном ставу, вели да је „образовни значај природних наука огроман“, јер „само природне науке могу ути“ цати на утврђивање научног погледа на природу, а до извесне мере природњачко-научни рад развија социјално-моралне и естетичке погледе". :

Кад се овако одреде „васпитни“ и „образовни“ значај природних наука, онда није јасно у коме смислу писац употребљава изразе „васпитни значај ' и „образовани значај", ма да их он намерно употребљава одвојено. Али се ни у ком случају не може говорити о васпитној важности наставе природних наука, при чему се баш по савременом педагошко-научном схватању мора

па 5 ашааке

а ава 3 ЗАО 7