Učitelj

430 Учитељ

с различитих страна испитује. Док за првога то и није питање и он у њему не види ничега, дотле други гледа у тој ствари велики културни напор савремене педагогије, којој је најзад услело да помоћу других наука дође до неких основних истина, на којима ваља да се оснива тај рад. Исто је тако у свима наставним предметима. Једни виде само спољашност, док су други загледали у унутрашњост, у битност, према којој се истиче право значење и према којој се удешава рад у народној школи. И зато ваља на практичном испиту констатовати такву способност уживљавања у грађу, којом треба учитељ да ради око развијања способности ученика.

Дабоме да је за ту способност уживљавања у школски свет, у његов живот и рад, од особита значења и теоријска спрема учитељева. ИМ зато ваља на практичном испиту такођер констатовати, којим је смером ударила теоријска спрема учитељева, а нарочито ваља констатовати, у какву је односу таква спрема учи-

· тељева према ономе, што он показује радећи у школи практично.

Управо због тога има педагошких писаца, који себи замишљају практичан учитељски испит сасвим друкчије него што је данашњи. Неки од њих мисле, да би најбоље било, кад би кандидат полагао испит у оној школи, у којој је две године радио спремајући се за испит. Ту би се могле право да процене све његове напред поменуте способности. Ту би испитна комисија имала прилике да види рад учитељев од две године и учитељев однос према свим појавама школскога живота у једној реалној слици и не би опстојала бојазан, да ће се кандидату нанети каква неправда. Процењивање свију његових способности не би испитноме одбору задавало никаквих тешкоћа. Данас наравно, да је много теже на испиту створити себи праву и потпуну слику учитељева рада, јер оцене надзорника не могу дати оно, што би дала комисији школа, у којој је кандидат две године живео и радио. Овакво би оспособљење кандидата било скопчано с друге стране с многим тешкоћама и то са стране комисије, али нам оно показује идеал за којим ваља свакако тежити, јер у културнијим приликама него што су наше, сигуруно је, да се такав · начин испитивања кандидата може и реализовати. За нас пак данас показује нам тај идеал, како бисмо могли нјбоље да проводимо овакво испитивање.

Према овоме, што је напред речено, требало би ислитивање кандидата поделити у три дела, т. ј. испит би требало да буде практичан, писмени и усмени. У практичном делу испита требало би кандидат да покаже, којом вештином и спремом уме да ради у школи. У писменом делу испита требало би да покаже: 1) теоријску педагошку спрему, 2) познавање наставне грађе прописане за основне школе њемртодичку спрему теоријски, и 3) познавање наставнога језика и способност писменога изношења мисли. Најзад у усменом делу испита ваљало би констатовати