Učitelj

Карактер, темпераменат и телесни састав 431

педагошку теоријску спрему кандидата, нарочито спрему на основи двогодишње педагошке лектире (читања педагошких листова и читања педагошких дела). У томе требало би да буде најзнатније, да се установи мишљење и суд кандидата о појавама, на које је наишао и с којима се упознае у својој стручној лектири. Затим би требало установити познавање школскога законодавства и просветних власти и установа, њихове конпетенције и значења, као и њихова рада. Даље познавање наставнога језика и рада у језичној настави у народним школама, способност у изрицању мисли наставним језиком с особитим обзиром на јасност, познавање дечје књиге и школских књига као и њихове употребе. Познавање главних правила наставнога језика и објашњавање њихово у народној школи. Познавање наставнога програма за народне школе и рада према њему с нарочитим обзиром на правилно схватање његових установа. Познавање грађе прописане наставним програмом за народне школе и објашњавање методичкога поступања код употребљавања те грађе за развијање способности школскога детета. Затим бин требало кандидат да покаже, колико познаје наставна средства за поједине наставне предмете, па да се уме њима успешно служити у наставном раду, да зна њихова преимућства и њихове недостатке. Најзад би требало кандидат да покаже, колико му је позната стручна практична литература, и како се ваља њоме служити, да рад у школи буде успешнији и напреднији.

Ово су основни захтеви, које би требао да задовољи практичан школски радник, да му се може поверити самосталан рад у народној школи. На основи познавања овде наведених ствари из школскога живота могла би испитна комисија, себи да створи правилан суд о наставничким способностима кандидата, а читав би се испит кретао у оквиру школске праксе. 5

ПСИХОЛОГИЈА

Карактер, темпераменат и телесни

састав од Петра М. Илића

Колико људи, толико ћуди. Колико људи, толико разних. нарави, темперамената и карактера. Разни људи имају различите наслеђене особине, те стога се различито понашају. према спољнем свету. Ни два брата, ни два близнаца нису у свему једнаки. Међу људима запажају се разлике како у телесном тако и у душевном погледу. Те разлике запажали су још стари философи Демокрит, Плато, Аристотело. Према медицини старога