Učitelj

Васпитање за мир међу народима 501

немоглости, већ због тога што се њени становници узајамно мрцваре и убијају. -

Кратковиди вођи европских народа својим лажним обећањима отерали су омладину у смрт, плодна насеља претворили у пустиње, а продукте људске цивилизације у рушевине, и стално проналазећи нова убиствена средства, да би своје народе довели до победе, довели су стварно ове, па чак и целу Европу, до ужасне катастрофе.

И захваљујући само повећем броју пацифиста и идеалиста, који су неуморно радили и раде на зближавању и споразумевању народа, да би се добило нешто ново и савршеније, дошло се ипак до извесних позитивних резултата. Друштво народа већ није фраза. Ваља споменути и Интернационални судбени сто као и Академију народнх права у Хагу. М ако све те установе носе још увек печат неусавршености, ипак ваља знати, да је то само почетак. А све оне дисонанце у Друштву народа доказују само, да је неопходно ново васпитање народа, а то се не постиже све новим и новим фабрикама оружја и муниције. Два су циља у овом међународном васпитању људи: „Сједињене европске државе" и „Друштво свих културних народа у свету". Да ли су постижими ови циљеви» По свему судећи, о другоме је још рано говорити, јер је пут још врло далек, али оно прво није утопија. Захваљујући савршенству технике, оно је само питање скорог времена. Сви се добро сећамо недавног Бријановог геста у том циљу. И наша је држава дала врло леп одговор.

Данас, у доба стално напредујућег светског саобраћаја, границе у Европи не опажају се. Брзи воз, ауто и мотоцикл, аероплан и ваздушни брод прелазе их скоро свуда за неколико часова и то показује да оне нису и да не треба ни да буду сметња здруживању народа и добрим односима међу овима.

Питање је, какв ћемо став ми учитељи заузети према овим проблемима» Шта треба школа да ради» — Само је по себи јасно, ако хоћемо да заступамо праву хришћанску етику, морамо да осудимо рат као нешто неморално, као једно пролазно зло, за чије се искључење треба борити свим силама на свима фронтовима. Ми морамо показати, да је од освете до светског мира пут далек и веома трновит, али да га морамо прећи. Питање, да ли ће се овај циљ постићи данас или сутра, цео или делимично, не сме нас у нашој намери поко-