Učitelj

Јогунство 515

ветан, схвативши живот у укупности његовој. Прича се, кад су Португалци прву посету учинили „Јапану, да су Јапан назвали „дечји рај". Из повесница религија се зна, да је међу великим апостолима из „земље сунчева рађања“, живео један, именом Даногисдоши, који је учио и проповедао да је дечја природа освештана и света, и да нико нема права насрнути на слободу душе дечје и да прави учитељ, који љуби децу, живи њиховим животом не мешајући се у слободно његово развиће. И тај култ слободног дечјег васпитања у Јапану, као такав освештан је и стављен под заштиту религије, те тамо и не знају за „јогунство и „тврдоглавство“ дечје. Зашто би, стога, ми хришћани, последници Учитеља Љубави и најискренијег Друга дечјег, тако неразумно, често грубо и насилнички руковали овим судовима кристално чисте сузе, у којој се изразито и рељефно оцртава сунце свеопштег живота 2

Ш

И ето, баш сам живот, тај живот, који даје одговарајућу школу, он нас упорно сам доводи сазнању, да школа ван живста и против живота дечје природе, не може опстати као школа. Сваким даном људи све више почињу сазнавати, да од безбројних врста сила, које се појављују око нас, ни једна се не може, сама за себе сматрати благотворном или погибељном. Дејство ватре, урагана, буре, муње, грома, топлоте, и светлости — све је то дејство силе и резултати и последице њихове добијају вредност само у зависности од односа, које им одређује сам човек. Одавде почиње и појава претпоставке, да и све за нас нејасне појаве воље могу добити свој смисао и значење и заслужно поштовање, јер је и воља такође сила, богатства и онај вишак духовни у општем достојанству и мерилу људи и ако та моћ не би била утилитаризована то у сваком случају не би била кривица те силе, већ човека. Под утицајем таквих идеја, људи теже реформисању својих уређења, установа и у опште социјалног живота, у духу најшире толерантности, слободе и поштовања човекове личности. Живот се престаје сматрати извором зла; он постаје силом, снагом, енергијом, која упућује човека, да њоме освоји бесконачну област непознатог, док се велики умови труде, да ту област схвате и анализирају, да би боље и јасније пратили његове појаве.

С те тачке посматрања, сав је морал усредсређен у самом животу; зло је чин, који унижава а добро је чин, који уздиже човека и чини га угодним и пријатним. Све особине, све духовне силе, које су некада угушиване, морају бити поштоване и цењене; потребно је свакој вољној енергији и појави пружити могућности, да се може појавити и изразито оцртати тако, да се све најзад слију у једну хармонијску целину. Отуда се и сва вештина васпитања своди на то, да сваки недостатак детета