Učitelj

514 Учитељ

на име: човек — стваралац, слободни мислилац, доследан носилац свога „ја“, продуктиван, радан, активан и слободан претставник човечанства и његове културе и цивилизације.

Зато и сав школски рад и школско уређење не смеју бити, данас, устројени на подлози штурих формалности, а најмање на принуди — тортури. Педагогика препоручује да наставни предмети буду везани за личне процесе продуктивности и дечје наклоности. Психолошка страна личности овде мора играти најважнију улогу, нарочито при избору наставних предмета и изради наставног плана и програма. Модерна педагогика, нарочито њена ходегетика, препоручује обазривост васпитача кроз школу, на оне ученике, чији индивидуалитет често избија изван. граница у школи допуштеног што психологија карактерише експанзивношћу дечје природе. Чести су примери у школама свих. врста, да ученици интелектуално веома развијени, чак особито. продуктивни, даровити и талентирани, показују с времена на време једну врсту сувишне енергије и физичке снаге, која природом детета и силом урођених нагона и реакција дечјих, тражи излив у разним облицима. Те изливе, које васпитачи често назевају испадима, несташлуком, немирлуком, и т. сл, треба добро ценити и пажљиво ублажавати а никако те поступке мерити дисциплинским школским мерама, чак и елиминирањем детета од школе.

Ученике, који не уче по школском методу или који нису у потпуној сагласности уопште са школским традицијама и формалностима или ако им није по природи могуће да се измире и навикну одмах на школске захтеве, не треба брзо судити и одмах их сматрати неспособнима и неподобнима за школу и као такве најуривати из школе, јер би школа овим лишила себе, У зрло много случајева, најдрагоценијих, најбољих и најдаровигијих, ученика, чију индивидуалност треба детаљно и пажљиво испитати и установити преко ових и дечји карактер и њихову природу. Кад би се озбиљније удубљивали у природу детета, ми би, пре свега, морали прекинути са чисто претераним и сувишим захтевима школе. Или би најпре морали схватити, да су деца слична судовима напуњеним чистом као суза водом, ко ЈУ треба са највећим маром одржавати у таквом стању, да се та течност не загади и судови не запрљају, већ ту кристалну теч. ност с највећом пажњом и дубоком студијом анализирати и разумети њене елементе и њена својства. Јер, несумњива је чињеница, тако јасна и једноставно разумљива, да се сваки човек роди са „својим“ животом. Анатомија човека тврди, да је природна немогућност наћи два човека, код којих би крвни судови били распоређени и постројени на савршено једнак и исти начин и на једном најмањем делу човековог тела, као нпр.: шаци руке. Ова неједнакост се нарочито може применити на живот два 40века, који начином и трајношћу својом никад не може бити исто-