Učitelj

482 Учитељ

као што други народи искоришћавају мисли и рад својих истакнутих синова. Дотле ћемо ми чувати успомену на име његово.

Даворин се родио 8 новембра 1848 на Крчевинама код Ормужа у Штајерској, баш у оно време кад је глас топова. револуције од те године долазио до његовог села. Мати му је била Ана Зидарићка, родом Хрватица из Загорја. Отац му Иван био бачвар и на гласу виноградар и пољоделац. Даворин је полазећи основну школу У Св. Миклавжу и на Хуму код. Ормужа, учио очев занат и радио пољоделске послове. Тај рад је много волео и желео да остане на имању. Но отац одлучи да му најстарији син Даворин иде у Вараждин у гимназију. Ни молбе ни плач да остане на имању нису помогли. Свршио је шест разреда гимназије и одатле је отишао у Загреб у Учитељску школу. Још као ђак посећивао је народне свечаности, политичке састанке и словенске зборове, у којима. је суделовао као добар говорник. По свршетку Учитељске школе био је учитељ у једној приватној школи загребачкој затим осамнаест година у основној и вишој девојачкој школи У Карловцу, десет година у Костајници и девет година у Госпићу, где је 1908 г. и пензионисан. Од тог доба је живео. у Загребу и тамо је увек био запослен у понеком добротворном или просветном друштву, као секретар или претседник. Целога свога живота радио је неуморно, тако рећи и дан и ноћ.

Трстењак је био велики Југословен. У оно доба, кад је наш непријатељ радио свом снагом на разједињавању нашега. народа и на стварању мржње међу једнокрвном браћом Даворин је истицао и заступао југословенство и братску љубав. међу сва три наша племена. Он је о југословенству и братству које треба да влада у нашем народу говорио са највећим. заносом, Његов се поздравни говор на србијанској учитељској скупштини у Шапцу 1892 г. може тек сада ценити кад су овладале мисли и жеље које је тада изнео. А треба знати колико је тада било ризичво једноме Хрвату говорити о ју“ гословенској идеји и о Аустрији као непријатељу нашега народа. То су могли да чине само људи којима је идеја братства и јединства нашега народа била изнад личнога живота. „У нашем народу“, рекао је он тада — 1892 г. у Шапцу „не би било мржње да је не сеју и не одржавају лажни пријатељи нашег јединственог народа. Учитељи, браћо и сестре.