Učitelj

648 Учитељ

[Из свега досада изложеног види се да педагошки експерти који се налазе у Подкомитету Друштва народа схватају сву тежину посла око пацифистичког васпитања омладине у данашње доба. Са њихове стране, кроз разне чланке изнето је у исто време, какве све незгоде стоје на путу успеха. У њиховим редовима нема неодмереног одушевљења због тренутне визије успеха, као што свакако нема ни песимизма и резигнације пред тешкоћама. Они сигурно не верују, да ће ђачке самоуправе: моћи тако брзо да накалеме грађанско васпитање, јер су у сасвим другим условима деца која се на њему огледају у игри и грађани који га практикују у животу. Између њих не постоји само временска разлика од 2—3 деценије, већ и дубока психолошка разлика која се рађа од преживљеног живота и од атмосфере социјалне борбе, коју деца у игри стварају само у фантазији, а људи се под њом крше и исцрпљују последњу снагу и последњи нерв.

Ипак постоји код свију једно осећање признања, да иу васпитном систему треба мењати много и да школу треба прилагодити циљевима живота и његове еволуције. И први и највећи циљ који се иставља нашој епоси, првој после страшнога рата, јесте да се обезбеди трајни мир. Све социјалне силе света, све класе и генерације од најмлађих до најстаријих нека пођу путем мира и нека стекну уверење, да од њихове воље и свести зависи, хоће ли се злочин рата опет поновити у свету. Школе. које су до сада биле расадник цивилизације, морају да постану и жариште пацифизма, јер је сигурно, да су плодови цивилизације само у миру обезбеђени. Ако путеви који се за ту сврху сада препоручују нису сигурни, они ће се мењати, али ће за увек остати једна мисао неоспорна, да у овом великом проблему рата или мира, који је заталасао цео културни свет нашега. доба, школа треба дефинитивно да стане на страну мира и ту да остане вечито.