Učitelj

676 Учитељ

Развитак дечјег говора има четири периоде, које је теориски лако разликовати, али по времену оне неосетно прелазе једна у другу.

Прву периоду можемо назвати периодом неартикулисаног кричања. Као што је познато дете при рађању поздравља свет кричањем. И тај први крик дубоко продире у људску душу; он има у себи нешто тајанствено, нешто мистично. Није стога чудо, што је први крик детета постао предмет медитација разних филозофских школа, па чак и лекарског испитивања. Први дечји крик је пак један рефлекс. Он постаје услед промене тока крви, при чему дете почне да дише плућима. Први крик јесу вези с првим издахом ваздуха. Рефлексно кричање се промени у погледу звучног квалитета после 5—6 недеља; дете почиње својим кричањем изражавати осећаје глади, неугодности и не пријатности, укратко разне негативне осећаје. Тек доцније дете изражава кричањем осећаје радости и задовољства (позитивни осећаји).

Звук кричања новорођенчета је неодређен и у неколико је сличан самогласницима, е или о. Фонаце почиње меким самогласником, а то је свакако услед заштите природе, како би: се спречило да се оштете нежне гласне жице детета. Тек доцније када дете почиње да кричи због непријатних осећаја, опажа се у почетку тврди самогласник. Овај тврди почетак самогласника је дакле израз неугодности, док меки почетак означава задовољство. Сличне гласове чујемо често и код одраслог човека, који такође означавају или осећају радости и изненађења или осећаје страха, бола и неугодности. — Графичка регистрација покрета при дисању показала је, да се издах детета продужује у сразмери према дужини кричања. У колико кричање постаје правилније и дуже, у толико је правилније и дуже и издисање, тако да се регистрована крива линија све више приближује регистрованој кривој линији одраслог човека.

Друга периода је доба брбљања и гукања. Прве почетке овог доба треба тражити у последњој фази претходне периоде. Дете мирно лежи, гугуче и фреска, те производи најразличитије звуке. Према томе у каквом положају се налазе говорни органи при фонацији, појављују се најразноврснији фономети. Регистар гласова ове деце је много богатији, него регистар гласова културних језика. Продукција дечјих гласова у овом добу полази од осећаја радости, расположења и снаге. Као што дете тапша рукама и баца се ногама зато, што му то причивања задовољство, тако исти кричи, гугуче и брбља зато, што осећа задовољство да производи и слуша свој сопствени глас. Продукцију гласова можемо сматрати као и остала моторична испољавања, која одговорају расположењу детета. Дете изговара при гукању и брбљању самогласнике и сугласнике, на тај начин ствара читав ред слогова, који су сасвим случајно изазвати.