Učitelj

Говор детета 671

Од сугласника првенство имају они, који се стварају предњим говорним органима. То се објашњава тиме, што су код детета најјаче и највише развијени мишићи, који се употребљују за бвисање — дакле мишићи усана и предњи део језика. Стога дете најпре и најчешће изговара ове групе слогова: мама, папа, баба, тата итд. То су речи, које се појављују у говору свих културних и некултурних народа. Овим физиолошким, механичким начином се може објаснити без икаквих филолошких примеса појава речи, које означавају мајку и оца. Њихови корени ма — па сматрају се за прве елементе говора.

Дете ствара потпуно несвесно разне спојеве гласова; околина им даје извесно значење и тако од њих постају речи: прве несвесне речи дечјег говора. У том добу дете пак још не уме по својој вољи стварати слободне слогове и речи, нити их уме од своје воље подражавати. Први изрази дечјег говора су примитивно кричање; у већини случајева они су спојени с покретима. На тај начин постају први елементи говора, који потичу из расположења дечје воље (емоционални и вољни елементи говора), као што наводи Мојман. Инстинкт детета за брбљање је потребно што је могуће више потпомоћи, јер се брбљањем припрема развитак говора. Дете при брољању вежба самостално говорне органе, а у исто време вежба два важна пута за говор: кинестетички и слушни пут. Сталном употребом говорних органа стече се велики број тактилних осећаја у вези с опажајима слуха. Та околност има врло велики значај за развитак говора.

Дечја чула се у овом добу развијају брзо. Први почеци слушања запажени су још у првим данима после рођења. Проф. О. Кутвирт је утврдио, да дете неколико часова по рођењу реагира на утиске слуха . Свакако још доста времена треба да прође пре него што ће дете у свом душевном развитку бити способно, да утиске прерађује (аперцепира). И тек тада се развија из простог виђења посматрање, од чујења слушање, из осећања опажање, из кушања свесно пробање итд. — Дете упоређује разне утиске, који су у његовом мозгу оставили трагове, па сличне здружује; тако се развијају душевне способности: памћење и асоцијација. Обе имају велики значај за појаву и акустично —- психичне сфере говора; непрестано понављани слушни утисци остављају у мозгу детета тако дубоке трагове, да дете драже за репродукцију, подражавање. На тај начин постепено се прелази на:

Трећу периоду у развитку говора — периоду подражавања. То доба за даљи развитак говора је најзначајније. Подражавање говора је могуће само тада, ако се примају правилно потстреци који потстичу инстикт подражавања. Инстикт подражавања се може уврстити у више рефлексе. Тај рефлекс је у толико сигурнији, у колико је мање управљан кором мозга. Инстикт подражавања је пак слабији, што је више развијена инте-