Učitelj

734 Учитељ

Даворин Трстењак као учитељ од Јосипе Радошевић

Слатко шуми драга Купа

Испод оних старих липа,

А на њене брзе вале

Ноћни вјетар цвијеће сипа. ж

Издалека звонце звони

И за мртве спомен проси Ја се молим, а све сузе, Добра ријека с цвијећем носи.

Да, тамо, баш тамо, почиње сјећање моје на мога узорног учитеља Даворина Трстењака, јер је на њезиној питомој обали стајала једна бијела грађанска кућа, у којој 4 становала породица Даворина Трстењака. С њезиних прозора у првоме кату пружао се слободан видик на ријеку Купу све до Баније, коју је дијелио од Карловца само један мост. Пред кућом, скоро на самој обали, стајале су двије старе липе, под којима се црнила једна стара клупа. Вјетар дува и свија њихове снажне гране пуне густога лишћа, миомириснога цвијећа и зујавих пчела, а ми дјеца кличемо и пјевамо као веселе птичице. :

Знамо; да у тој кући станује наша предобра госпођа учитељица Барбара Трстењакова али њезине су модре очи тако миле, а ријечи тако благе, да нам је управо угодно ако нас она спази или проматра. Она је такођер мати, па зна шта су дјеца, јер и њезине двије дјевојчице: Љубица и Милица полазе с нама исту школу и исте разреде, па осјећамо да смо једно. Покојна Љубица је старија, озбиљнија и црномањаста као тата, а Милица је млађа, веселија и плава као мама. · -

Знамо и то, да у тој кући станује и господин равнатељ Даворин Трстењак, али њега скоро и не видимо ван школе, јер до залаза сунца ради у школском врту као мрав. А тај је врт огроман и лијеп као земаљски рај, јер у њему расте све што човјеку треба и што весели срце његово. А осим тога. има ту и велики пчелињак, који је мио господину равнатељу као какова школа. Много он воли своје пчелице, па је за њих посадио најљепше цвијеће, које је пуно слаткога сока. У пчелињаку су велике шкаре којима реже и обрезује грмље, воћке и цвијеће, јер не трпи ништа што квари или смета ову чаробну природну љепоту.

Школски врт није у близини његовога дома, нити у близини карловачке Више дјевојачке школе већ доста далеко иза градске алеје, тамо уз цијели ред витих јабланова који гледају непрестано у ведра или наоблачена небеса.