Učitelj

198 Мил. Ж. Павловић

лике; опет: мале, велике, мале! Сад узмите шест малих ексерчића и позабадајте их у ове прве ситне плаве кружиће (у сваки кружић-тачку по један!) Сад узмите по пет великих! Забодите их у велике црвене кружиће који су одмах уз ситне већ забодене ексере! Сад 3 мала! Потом 11 великих! И, најзад, по 13 малих! Ко не зна прво да одброји толико ексерчића колико има тачака, он нека забада редом: крупне у велике, а ситне у мале тачке! — При раду понеко дете, чији је картон чврст, одахне после сваког „укивања“ са: „убу!“ Тад питамо оближње другове-це: „Шта то он вичер“ А заштор Шта прави, а шта виче2...

— Шта сте то направили» Прочитајте га!

Хајте сад сви ставите врх кажипрста на први ексерчић, који сте заболи. Потом вуците прстом даље преко свих ексера редом како сте их забадали! Кад превучете преко првих малих, ви наставите преко великих, па сте тако до краја! Дед' још једном! Још једанпут!... у сад да видимо да ли можете вући тако преко свих ексерчића истим редом, ада не гледате у њих. Пробајте, само пазите да не скренете прстом са ексерчића! Пробајте сви!... Сад зажмурите! Пробајте исто то жмурећи! Још једном! Још једном!

На овај је начин у довољној мери утрвен пут моторној претстави покрета за писање слова; визуелна је богатија, говорна већ утврђена. А ако хоћемо да иста буде још више употпуњена слушним осећајима онда би се, уз мало више труда, могао направити на једној дрвеној кутији (сандучету) на поклопцу отвор облика дотичног слова. Ислод тог отвора затегнути неколико краћих и дужих а различних жица за тамбуре или виолине. У дно сандучета, испод затегнутих жица, ставити такав инструменат (тамбуру, виолину). Жице тако распоредити да испод ужих отвора, који претстављају танке црте слова, буду 32тегнуте жице које ће давати високе тонове; а испод дебелих црта ниске, дубоке, преко којих ће ученици превлачећи предметом бити принуђени да више притискују да би добивени тонови својом висином колико толико одговарали раније произведеним високим. На овакву направу извести што већи број деце, да повлаче кроз отвор облика дотичног слова, где ће произведени звуци једним делом сами од себе деловати на ученика, да при повлачењу „косе танке“ овлаш повлаче, а при писању „дебеле“ да више притисну. Овај рад би за њих био од необичног интереса а при том плодоносно би деловао психички. — При обради новог (другог) слова облик отвора лако је преиначити.

Овим су испуњени сви психолошки услови за писање слова од стране ученика, те се тек сада њему и приступа.

6. Писање и читање слова „у“ од стране ученика.

Да ли сам и ја кад тако превлачио као ви сада» Кадг (Кад сте учили). А јесам ли данас овде то чинио» (Јесте, кад сте писали на

табли и нама показивали). Коју сам црту прво написао Па после» А после њег...