Učitelj

Теорије о постанку халуцинације 493

јеката, ни манхајски систем, ни комплексна настава, као методи рада, ни са извесним кореговањем, не могу добити своју пуну примену при садашњим условима и средствима рада. Они претпостављају виши ступањ друштвеног развитка. Никада школа у пракси не муфжке даље отићи и развити се до вишег ступња од развитка друштва у одређеном моменту. Отуда су лишени сваког реалног и здравог основа заваравања неких педагога и учитеља да су у својим школама остварили ове крупне идеје школске реформе и „дали нове облике школског рада и нове циљеве васпитања“.

Теорије о постанку халуцинације од проф. Ивана Кањуха

Халуцинације су субјективни чулни феномени, који без одтоварајућег спољнег објекта постају у свести. Опажамо појаве, ствари, животиње, лица и онда, када оне стварно нису пред нама, када уопште не постоји никакав предмет, који би као спољна драж могао да непосредно утиче на наше чулне органе. Чујемо, видимо, осећамо нешто, што у ствари не постоји, што дакле нема "реалне егзистенције. Док су нам у реалном опажају дати стварни предмети, предмети у халуцинацији немају објективни реалитет, него само изазивају обману у нама као да га имају, стварају 0б6ману као да су плод тренутне активности периферних чулних апарата, а у ствари су настали без ње. Случај госпође А., који наводи 51 Рата Вгезузђег, пружиће нам јасну слику о томе шта су то халуцинације.

„Ово се десило 4 јануара, око десет часова у вече, када су госпођа А. и њен муж седели у соби. Господин А. узе машице да потстакне ватру у камину и баш када је хтео да то учини, госпођа А. узвикну: „Гле, мачка је у соби!“ „Ама где» упита је господин А. „Баш тамо поред тебе“, рече она. „Где“ понови муж. „Па тамо на тепиху“. Господин А., који је још увек држао машице у рукама, показа са њима на означено место. „Пази! Пази ударићеш је гвожђем!“ узвикну жена... У овоме тренутку она није ни слутила да је виђење мачке само опсена. Када је муж позва да ухвати ту тобожњу мачку, она се подиже и чинила је такве покрете као да ју је заиста хтела да ухвати. Учини неколико корака напред па рече: „Ето оде под столицу“. Господин А. је уверавао своју жену да је то само обмана њених очију, али она није хтела да у то верује. Муж је затим подигао столицу и госпођа А. више није ништа видела“.")

4) Цитирано по Хакслиу