Učitelj

500 Иван Кањух

му је потпуно стран и ненадан. Ова разлика између перцепционих и реперцепционих халуцинација условљава по Калбауму двојаки постанак халуцинације. Порекло перцепционих халуцинација је У чулним, — а порекло реперцепционих је у асонијационим центрима мождане коре.)

2) Теорија тренутних снова. Физиолошка теорија ради 06јашњења постанка халуцинације прибегава — као што смо видели — потенцираном надражењу централног нервног система, Међутим било би одвећ невероватно да се услед потенцираног надражења нервне супстанце „виде лица и предели на ведроме небу и да се чују гласови при мртвој тишини“.1%) У место све теорије која такорећи води веровању у чуда много је природније да се халуцинације уврсте у појаве снова. Није нелогично претпоставити да се код иначе будног човека може јавити моментана слика сна. Халуцинација би према томе била само „тре л специјални сан буднога“. То је становиште друге теорије о постанку халуцинације, теорије тренутних снова. По њој халуцинација постаје на тај начин што се „слика сна за тренутак утисне у свет будноће“. Дек по физиолошкој теорији халуцинације спадају у царство осећаја (одн. опажаја), по овој теорији оне су само нарочите врсте снова. А пошто су слике снова само специјални облици пасивне фанатазије, то су и халуцинације у крајњој инстанцији само специјални случајеви пасивне фантазије.

Зачетак ове теорије налази се код Диринга. Као што је некада Њутон изнео своју емисиону теорију светлости тек узгред У форми питања, не би ли се светлост могла замислити као кретање финих материјалних честица, које би светла тела избацивала из себе, тако је и Диринг изнео ову теорију сасвим случајно у једној споредној реченици: „...... Хаљуцинације, које се као парциелне слике снова болешљиво увуку у будно стање..... “Тај

Најзнатнији заступник теорије тренутних снова међу данашњим научницима је психолог Ј. Пош. „Ми смо мишљења вели он — да се човеку болесних и ослабљених живаца може десити да приликом неких својих слика ф | и да снда утиске своје околине, који се о; осети и тако настаје да продукте своје фантазије држи за стварност, за осећај. Ако неко замишљену ств: ажа као стварност, он неће приметити оне црте стварности, које искључују присуство ове замишљене ствари; а не примећује их зато што спава, бар. дотле док их није приметио. Тако на пр. ако неки халуцинант тврди, да на беломе зиду, који је пред њим, постоји црвени крст, он не

с 1

5) Вида Калбаумов раду АП. Хензећин Нит Рзусташе ипа раксћ. — сепсћи, Мед. Ва. 23. – “ је У

по) дећеп: Гешадеп дег рпузјојорасћеп Р5усћојогје, 1920, с. 464.

у Е. раћпар;: Маигкиспкензрћозорћје, 1895, с, 269.