Učitelj
М. Ђ. Милићевић као педагог 507
је многе прве, у нашој школској књижевности, дао он, остаће увек као добра лектира свима, који се интересују васпитањем омладине, лектира много поучна, забавна, која је тада извршила свој велики утицај, а која и данас остаје за поуку, потстрек и наставак истога рада у будућности. За оно доба и за нас то су биле нове педагошке идеје, које је Европа већ имала. |
Заслуга Милићевићева у том послу велика је и вечита. Он је педагог практичар, неуморан, разноврсан, а јасан увек и разумљив учитељ великих и малих. Кад би се проучили сви извори, из којих је црпео своје педагошке и просветне мисли, верујемо, да би се нашло, да су оне, тада, биле на дневном реду и у великих народа, "те ће зато његова „Школа" и „Педагошке поуке“ и остало остати као драгоцени списи и за оно доба и за оне, који и данас траже зреле и здраве савете за рад у школи.
А то је довољно за оцену његових радова у области васпитања. Његови преводи француских дела, изузев строго педагошких дела из врсте „Емила 19 века“ и „Жене 20 века“ нису само педагошка област, него је у њима и философије и психолотије и историје и социјалних наука. Зато су у оно време множили читаоце и били врло одабрана, корисна и тражена лектира и за учитеље и остале писмене људе.
Милићевић је умео бирати и дати језични и стилистички сјај и украс да потпуно задобије читаоце. И не само што је умео стварати лектиру за одрасле него и за децу и омладину, а од те добре „лектире, којом се одужио и малима, доста је остало делова и по читанкама и књигама за децу.
8
Не само у педагошкој књижевности, Милићевић се истиче као педагог и задужује свој народ и својим педагошким службеним, практично-организаторским, усменим радом у просвети и школи.
Из Богословије износи. мању педагошку спрему, коју читањем и студијама проширује. Две године ради школски посао као учитељ основне школе. Дошав са службом у Београд дружи се с двојицом руских педагога, Рудињским и Вердишем, који су били наши професори и они у том погледу утичу на њега врло корисно. Кад је крајем 60-тих година настао јачи интерес за унапређење школске наставе у Србији, он је био најистакнутији члан комисије, која је уређивала школе. Као разуман човек, који се бавио школом и упућен у педагогији, он је врло много допринео подизању наставе у Србији, издавао „Школу“ стручни лист пуних 9 година, у којој је давао врло корисних чланака, примера, поука, предлога, напомена итд. Публиковао је знатан број педагошких радова, али му они немају строге стручности. Он је више педагог практичар, који се бави педагогијом више но остали, јер је сматра