Učitelj

544 Домаћа књижевност

карактеристично. Не можемо се ослањати на њихов суд него на своја опажања, али ипак им треба поклонити пажњу.

Најпосле нека нам је допуштено рећи, да би ове таблице требале да имају већи размер, јер су им површине мале. Неће сметати ништа ако би се линије појачале у случају, да то затраже и други испитивачи. Добро би још било, да се ове таблице раде у више врста с обзиром на отстојање линија. У осталом све су то примедбе незнатне, јер се могу отклонити.

Сасвим је друго питање, да ли ће се таблице уопште одбацити, па узети хартија и за почетно писање. У случају да принципијелно таблица остане у употреби, онда смо мишљења да је таблица г. Воје Стевановића, ако не успела, онда својим преимућствима загрозила опстанку досадашњих таблица свих врста.

Благ. П. М. Радојевић

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

А) Домаћа књижевност

Коста Николић, професор Мушке реалне гимназије у Н. Саду: Етика, издање књижаре „Славија“, Нови Сад, 1981, стр. 174.

Културни део човечанства преживљује данас једну епоху, 0 чијој основној карактеристици не постоји, зацело, никакво двоумљење: то је економско-материјалистичка епоха. Техника последњега времена починила је права чуда у погледу савлађивања природе и њеног стављања у службу човекову: производњу добара подигла је она до недавно неслућених размера, а путем усавршених средстава саобраћаја повезала је све крајеве земљине кугле у једно економско подручје. Као последица пак свега тога дошло је, да је материјално богаство код појединих народа и појединих слојева њихових нагомилано до мере, пред којом бледе и оне чаробне слике овога из „Хиљаде и једне ноћи“. То су резултати материјалистичкога култа, који културним делом човечанства по>ледњега доба доминира, но који сада, очигледно, преживљује своју потпуну кризу. Толика материјална богаства и уживања, која ова пружају, уместо да усреће народе и појединце, постала су правим изворима несреће њихове, бичем који их немилосрдно шиба! Беда услед изобиља, ето аномалије до које је довео груби материјализам садашњице. ИМ ова аномалија не погађа само своје физичке жртве, већ она пре или после води унесрећењу и оних, који иначе лично изобилују свима материјалним средствима овога света. Јер, груби материјализам, својим непрекидним смењивањем жеља и прохтева за новим задовољствима, постепено разорава душу човекову, уносећи праву пустош у њу. Грозничава утакмица за чулним ефектима одводи најзад или потпуном разочарењу,