Učitelj

Друштво народа у стварању интернационалног мира – 617

гралну цивилизацију народа. Он ће разумети на пр. зашто су катедрале на западу готског стила и у том погледу отступају од цркава на истоку.

Географска настава излази из оквира националног и њој се додељује једна специјална улога у нашој епоси. Ученику не може умаћи из вида појам: да иза граница његове отаџбине, постоји множина економских, социјалних и духовних веза, којима је његова земља везана за друге, формирајући са њима једну огромну целину, чији сваки члан треба и мора имати право на живот.

И учитељи и ученици треба да имају личног познавања о страним народима, о њиховом карактеру и њиховој интелектуалној снази. Тога ради потребно им је омогућити додир и лични контакт, не само у цељи забавној, но у тежњи: да разумеју и науче страну географију.

Интернационална школа у Женеви. — У тежњи да се међународне везе учине тешњим Друштво народа основало је једну Интернационалну школу, коју сачињавају ученици од десетак разних нација. Прерано је још говорити о резултатима ове школе, али према искуству које је до сада добијено оснивачи гаје топлу наду, да ће школе овога типа моћи да се разгранају и умноже на више страна.

Један млади студент, који је био у овој школи, пише врло леп чланак о раду у њој па између осталога каже: „И поред малог искуства и наставника и ученика с правом се може тврдити: да су резултати ове школе и повољни и прецизни“.

Студентски међународни скупови. — Да би идеја зближења дошла до пунијег изражаја Друштво народа потстиче омладину разних држава на заједничке састанке и упознавања. У тој цељи је одржана једна врло успешна конференција између францусконемачких студената у Дижону 22—29 марта 1931 г. Студенти су становали сви под једним кровом и ручавали за истим столом. Били су међусобно измешани без обзира на народност, политичку или религијску припадност. Владе су примиле на себе обавезу: да свака прими известан реципрочан број ученика-ца на своје универзитете, али тако: да испити у страној земљи буду признати законима оне земље одакле је ученик; да се за време великог одмора образују студентски логори у обема земљама итд.

Рад на зближењу раса. — У већем делу Јужне Африке европске мањине су се увек противиле свакој субвенцији у корист урођеничке наставе. Разлога зато има у страху од конкуренције, као и у тежњи да се лакше могу држати у потчињености. При свем том васпитачи и друга лица, која се интересују будућношћу Јужне Африке, и којима на срцу лежи зближење раса, задобили су већ доста охрабљујућих резултата у своме раду. Њихови захтеви да држава поклони што већу пажњу земљорадничким и индустријским школама нису остали без резултата. Године 1923 био је одобрен кредит за наставу европским