Učitelj

О заштити, настави и васпитању даровите деце 751

вредности. — Шилер је у 15—16 години већ писао одличне песме, а своју драму »Каџђег«, која чини епоху у немачкој књижевности, почео је да пише још као питомац војне академије, а довршио ју је у својој 20 години.

Песнички геније Александра Петефиа пробудио се у 11 години и развио се невероватно брзо; у 15 години он је већ писао врло лепе песме, у 20 години заузимао је угледно место у мађарској књижевности, а било му је тек 26 година када је погинуо на бојном пољу.

Пушкин је у 12 години писао стихове на француском и руском језику и сматрао себе богомданим песником. Када му је било 15 година, он је већ лепе песме штампао по разним књижевним часописима. „У својој 16 години на једнј свечаности он је читао у присуству старога Державина своју оду „Успомене о Царском Селу“. Старац је дремао, али када је чуо стихове младога песника, тргао се и заинтересовао, ко је то написао. Пушкин се доцније с поносом сећао тога тренутка и говорио: „Старац Державин нас је приметио и одлазећи у гроб благословио““1%), — Љермонтов је пропевао врло млад; било му је 15 година, када је дао прву скицу свога „Демона“ 17). — Готољев литерарни геније испољио се у 12 години.

У југословенској књижевности велика већина песника је пропевала у младости. — Познгто је да је Његош у својој 12-14 години испевао „пресмијешну и више сатиричну но историчну пјесму о некаквим ћеклићским сватовима“ 18). Исто се тако рано испољила песничка склоност Бранка Радичевића. „Радичевић је почео певати још као ђак у гимназији. Рана књижевна зрелост његова објашњава се не само његовим личним талентом но књижевном наследношћу од очеве стране и књижевним образовањем стеченим још у родитељској кући»), Али док се Његош као песник полагано развијао и тек се после своје 30 године потпуно развио, Бранков се песнички дух нагло развио и брзо процветао. У 20 години он већ спада у ред великих српских песника. — Врло се рано пробудио и песнички дар Јована Јовановића-Змаја; од своје 16 године он је већ писао добре песме, које су се под псеудонимом „Осијан“ штампале по часописима. Још тада је Светозар Милетић видео у њему будућег духовног вођу српског народа. — Гајева и Мажурановићева се песничка склоност испољила такође рано. Знамо да је Људевит Гај још као дечак писао стихове на немачком језику, који су сачувани у рукопису под насловом »Роебасће Метаџеће«. Као ђак фрањевачке гимназије у Вараждину написао је неку брошуру о граду Крапини због које га је цензор језуита Клохамер прекорио рекавши: „Дераном је учити лекцијам,

16) Д. Погодин: Историја руске књижевности, стр. 78. (Београд 1927.).

7) В. Саводникђ: Очерки по исторји русскоћ литературљ: Х/Х-га вђка, стр 283. (Москва 1911).

:8) Јован Скерлић; Историја нове српске књижевности, стр. 179. Илустровано издање (Београд 1921.).

19) Скерлић, цит. дело, стр. 280.